Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Kada nesto kupujemo ili prodajemo, oslanjamo se na cudesnu korisnu drustvenu konvenciju koja se zove , , novac’’. Drustveni obicaj koriscenja novca za transakcije od izuzetne je koristi u velikom, slozenom drustvu. Da bi dobili ono sto im je potrebno, ljudi bi morali da se oslone na trampu-zamenu jednog dobra ili usluge za drugo. Postojanje novca olaksava trgovinu. Protokom novca od jedne do druge osobe u ekonomiji olaksava se proizvodnja i trgovina, cime se svakoj osobi omogucava da se spezijalizuje za ono sto najbolje obavlja, cime se povecava ukupni zivotni standard.

Nastanak novca i teorije o nastanku novca

Novac je specificna vrsta robe koja izrazava vrednost svih drugih roba. Kao i svaka druga roba, i novac ima dva konstitutivna svojstva:uptrebnu vrednost i vrednost. Novac je posebna roba, pa u svom sadrzaju pored vrednosti ima prirodnu i drustvenu upotrebnu vrednost. Prirodna vrednost novca ogleda se u njegovom svojstvu da moze zadovoljiti neku ili neke potrebe ljudi. Drustvena upotrebna vrednost novca sastoji se u tome sto novac postaje opsti ekvivalent, opste sredstvo razmene u kome se izrazavaju vrednosti svih drugih roba.

Najstariji oblik novca je naturalni novac. Razvojem robne razmene razlicite robe u razlicitim vremenima i na razlicitim prostorima imale su funkciju opsteg ekvivalenta. Pojavom metala zlato se eksponiralo kao jedini naturalni oblik novca. Zlato je roba, koja i kao svaka druga roba ima svoju upotrebnu vrednost i vrednost. Ono svoju vlastitu vrednost moze da izrazi relativno, vrednoscu neke druge robe u neposrednoj razmeni na izvoru njegove proizvodnje. Cim zlato udje u promet, vrednost zlata je data velicina. Po svojim fizickim, hemijskim, tehnickim i ekonomskim svojstvima, zlato je kao najpogodnija roba za razmenu, steklo posebnu upotrebnu vrednost, kao novac.

Kao najpogodniji sveopsti novcani ekvivalent u razmeni robe, zlato je moglo da postane iz nekoliko razloga.
Prvo, zlato je retka i trazena roba;
Drugo, zlato predstavlja srazmerno vecu vrednost neke druge robe;
Trece, zlato ima fizicku i hemijsku nepromenljivost i trajnost;
Cetvrto, moze da ima vecu deljivost, a istovremeno i vecu homogenost;
Peto, homogenost zlata u najvecoj meri odgovara homogenosti rada.

Novac, vodi svoje poreklo od metala, preko zlatnog novca, do bestelesnog ziralnog novca namenjenog razmeni i placanju.

Znacajnija teorijska shvatanja o nastanku novca

U ekonomskoj literature ta shvatanja su sistematizovana u cetiri teorijska pristupa:

1)Teorija konvencije-najstarija i veoma dugo bila dominantna teorija novca. Celim srednjim vekom vladalo je misljenje o novcu. Sustina teorije konvencije je u tome da je novac naprosto dogovorom ljudi uspostavljen kao sredstvo razmene, da se njegova vrednost temelji na zapovesti i snazi autoriteta drzave.

2)Robnu teoriju novca-zastupaju ekonomski teoreticari klasicnog perioda (Smit, Rikardo). Za njih je novac materjalno dobro, ukljucujuci tu i plemenite metale, koje podlezu zakonu vrednosti. Papirni novac, po njihovom misljenju, moze biti novac samo ukoliko vazi kao predstavnik metalnog zlatnog novca. Ovo ucenje o novcu je prihvatio i Marks, koji je vrednost novca objasnjavao kao i vrednost svake druge robe. Vazno je napomenuti da su pristalice subjektivne teorije vrednosti(Menger, Valras) prihvatili plemenite metale kao novac. U skladu sa svojim teorijskim pristupom vrednosti, oni su i vrednost novca objasnjavali njegovom korisnoscu. Zbog svojih specificnosti ovo shvatanje se oznacava i kao metalisticka varijanta robne teorije novca.

3)Funkcionalnu teoriju novca-jer znacaj i sustinu novca prevashodno vidi u njegovoj funkciji.

4)Nominalisticka teorija novca-predstavlja simbol ili oznaku koja sluzi kao sredstvo za obracun. Ovo shvatanje dobilo je posebnu varijantu u drzavnoj teoriji novca. Prema ovoj varijanti stvarnu vrednost novca odredjuje drzava snagom svog autoriteta. Novcanica, uvek ima odredjenju nominalnu vrednost i njenu kupovnu snagu odredjuje drzava.

Uloga novca u trzisnoj privredi

Gradjani ukljuceni u proces drzavne reprodukcije, sa jedne strane kao ucesnici u stvaranju proizvodnje, a sa druge strane kao kupci odredjenih proizvoda na trzistu. Ne smeju se mesati kategorije dohodaka gradjana i prihoda preduzeca na jednoj strani i novca na drugoj strani. Dohoci i prihodi predstavljaju tokove vrednosti, dok je novac fond vrednosti. Tokovi se uvek mere po jedinici vremena. Dok fondovi, predstavljaju stanje koje postoji u jednom trenutku. Novac predstavlja odredjeni fond, dok dohoci i prihodi predstavljaju odredjene tokove. Preduzeca moraju da imaju pristup ka odgovarajucem delu ukupnog novcanog fonda zemlje i koristeci taj novac isplacuju naknade domacinstava za koriscenje njihovih faktora proizvodje. Clanovi domacinstava primaju novac i trose ga na kupovinu roba i usluga i tako se novac ponovo vraca preduzecima i ulazi u istu onu masu novca koja je postojala pre nego sto je zapoceo ceo ciklus reprodukcije. Ceo taj kruzni tok se naziva obrt novca i on se ciklicno obnavlja u odredjenom vremenskom periodu. Broj obrta novca u toku jedne godine, naziva se brzina obrta novca.