Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Бројни су разлози који изискују доношења одлука о увођењу новог производа. У неким случајевима увођење новог производа условљавају унутрашњи чиниоци пословања: првенствено боље коришћење производних капацитета, замена недовољно рентабилних производа, изум новог производа у предузећу и слично. У другим случајевима увођење новог производа мотивисано је екстерним чиниоцима, као што су захтев тржишта за неким производом , научно откриће и примена нове технологије, прилагођавање производње захтевима тржишта итд.
Увођење новог производа било да је он нов у производном програму предузећа или је нов са становишта тржишта представља процес који обухвата израду:
1)прединвестиционе студије (предстудије изводљивости)
2)инвестиционе студије програма (студије изводљивости)
3)техничке документације
Прединвестиционе анализе се обављају ради претходног сагледавања и разматрања више расположивих алтернатива. Прединвестициона студија представља елаборат који садржи неколико основних делова:
-анализа тржишта
-техничко технолошка анализа
-организационо –кадровска анализа
-економско - финансијска анализа
-оцена студије
Анализа тржишишта се ради у циљу сагледавања тржишне оправданости инвестиционог пројекта и она треба да пружи информације о могућностима пласмана предвиђеног производа.
Анализа тржишта такође треба да пружи информације о могућностима набавке свих потребних инпута који се користе у експлоатацији инвестиције.
Техничко - технолошка анализа се ради у циљу сагледавања технолошких и производних могућности експлоатације инвестиционог пројекта. Техничко –технолошка анализа треба да пружи основне информације о изабраној технолошкој концепцији за реализацију предвиђене производње, затим о техничко – технолошкој поставци производње, и о условима и начину остваривања предвиђене производње.Шире гледано техничко – технолошка анализа омогућава и сагледавање архитектонско – грађевинске концепције инвестиционог објекта и одговарајућих решења свих потребних инсталација и постројења.
Организационо – кадровска анализа треба да прижи информације о организационом дефинисању инвестиције у експлоатацији, затим о начину организовању производње и о организовању и раду непроизводних функција. Ова анализа треба такође да пружи податке о структури и броју потребних производних и непроизводних радника који ће да раде у експлоатацији инвестиционог пројекта.
Економско - финансијска анализа треба да пружи податке о потребним финансијским средствима за реализацију разматране инвестиције, о изворима прибављања потребних финансијских средстава и обавезама према изворима. Такође треба да пружи податке о резултатима пословања инвестиције у периоду експлоатације.
Детаљнији садржај прединвестиционе студије:
1)Анализа развојних могућности инвеститора
2)Анализа тржишта продаје
3)Технолошко решење
4)Грађевинско решење
5)Анализа тржишта набавке
6)Анализа локације
7)Анализа екологије
8)Анализа организације и кадрова
9)Економско финансијска анализа
10)Оцена студије

У даљем описивању и анализирању могућности увођења новог производа, као пример претсавићу план за призводњу минералне воде “Дубока” као нови производ Концерна БАМБИ, односно изградњу фабрике минералне воде на изворишту у Нересници код Кућева.
На основу плана за производњу минералне воде обављена су истраживања тржишта и сагледаване су техничке могућности чији опис видимо у даљем тексту.

Истраживање тржишта

Пројекција макроекономских варијабли и релевантних фактора тражње

•Југословенска привреда је у последњих десетак година функционисала са великим проблемима, који су резултирали негативним трендовима развоја основних економских индикатора. Главна обележја привредне активности у посматраном периоду су: висок пад пословне активности и друштвеног производа (ДП у 2001. години кретао се на нивоу 51% ДП оствареног 1990. године), пад запослености, хипер инфлација и хроничан недостатак ликвидности.
Испољене тенденције развоја привредне активности детерминисане су бројним факторима, у оквиру којих се, по интензитету утицаја, издвајају следећи: дезинтеграција СФРЈ и прекид робних токова са бившим југословенским републикама, ратно стање, економска блокада земље и губитак извозних тржишта, Нато агресија 1999. године, неадекватна структура привреде.
•Почетак 90-тих обележили су високи буџетски дефицити и њихова монетизација, висока инфлација и коначни хиперинфлациони удар 1993. године. До стабилизације цена, повећања привредне активност и успостављања равнотеже јавних прихода и расхода одлази 1994. након реализације Програма монетарне реконструкције. Године 1995 и 1996. су године привредног раста. Томе је допринела и суспензија, а потом и укидање санкција УН. Релативна стабилност цена и курса динара и раст спољнотрговинске размене допринеле су расту друштвеног производа по стопи од 5% у периоду од 1984-1998. Реалне плате у 1998. биле су веће од реалних плата из 1994. године за 38%.
•Услед нагомиланих структурних проблема и поновног погоршања односа са медјународном заједницом, средином 1998. наступила је рецесија. Пад привредне активности настављен је и у 1999. години, а пратила га је релативно висока инфлација, фискални и спољни дефицит, високи губици, раст унутрашњих дугова и неликвидност привреде. Изузетно негативне последице на привредну активност оставила је интервенција Нато пакта на СРЈ у марту 1999. године. Услед уништења и оштећења производних капацитета, прекида репродукционих веза, обустављања производње из безбедоносних разлога и разарања инфраструктуре, дошло је до драстичног смањења друштвеног производа, а велики број радника остао је без посла.
•Након политичких промена крајем 2000. и интеграције СРЈ у медјународне економске токове, створени су услови за покретање раста привреде. Мерама монетарне политке обезбедјена је стабилност динара и пад стопе инфлације. Мерама у домену фискалне политике дошло је до приближавања пореског система пореском систему ЕУ. Уклоњени су, у највећој мери, диспаритети у ценама комуналних услуга, електричне енергије, гаса, железничких услуга, електричне енергије, гаса, железничких услуга, телефонских услуга и сл.
•У 2001. години, друштвени производ по глави становника мерен према курсу из 1994. године износио је око 1330 УСД. Треба имати у виду да се још увек известан део привредне активности у Србији остварује у оквиру сиве економије, те да се процењује да би након укључивања овог дела активности у ДП његова висина по глави становника износила преко 1500 УСД. Просечна плата у Србији у 2001. години износила је око 180 ДМ.
Структура привреде је таква да се 34% БДП генерише у индустрији, 19% у пољопривреди, 16% у трговини, 12% у саобраћају и везама итд. Посматрајући власничку структуру, 35% БДП се генерише у приватној својини, а остатак у државној, друштвеној и задружној својини. У Србији је регистровано око 170.000 предузећа, од чега је 163.000 предузећа са већинским приватним капиталом, при чему око 2/3 ових предузећа није активно. Индустријска производња је на нивоу из 2000. године, реални обим промета у трговини већи је за 16%, пољопривредна производња је порасла за око 9%, док су извоз и увоз порасли за 10,4%, односно 30,31 респективно. Реалне плате су у 2001. години више за 13,3% у односу на прошлу годину.
•Крупне политичке промене у Србији и започињање реинтеграције СР Југославије у медјународне политичке и економске институције, ипак уливају наду да ће у наредном периоду доћи до побољшања стања привреде СРЈ. Процена развоја макроекономских варијабли и релевантних фактора тражње врши се у условима бројних непознаница и неизвесности које ограничавају поуздану квантификацију будућих макроекономских тенденција. Ипак уважавајући најновије политичке промене у СРЈ, испољене позитивне тенденције на плану побољшања медјународног политичког и економског положаја земље (а имајући у виду тешкоће са којима су се суочавале и још увек се суочавају земље у транзицији у домену привредног опоравка и развоја), те тренутно стање југословенске економије, намеће се закључак да је у транзиционом периоду који је пред нама најреалније очекивати следеће -тенденције у развоју макроекономског окружења:
-постепени опоравак привредне активности,
-релативно скромно, али ипак приметно побољшање куповне моћи и -животног стандарда и
одредјена преструктурирања на сегменту личне потрошње, у правцу квалитетнијег и потпунијег подмирења одредјених потреба које су у