Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

U privredi tranzicija predstavlja proces prilagođavanja tj. preživljavanja značajnih transformacija u organizaciji svakog pojedinačnog privrednog subjekta, koji ima za cilj da se na jedan nov način uklopi u ekonomsku i društvenu sredinu koja ga okružuje, uz nezaobilaznu vlasničku transformaciju privrednih subjekata.
Tranzicija označava i suštinske promene u preduzećima pri prelazu sa socijalističkog uređaja na kapitalističko.
Tema ovog rada je „Analiza tehnološko-organizacionih karakteristika industrije ulja A.D. „Dijamant“, samim tim izučava preduzeće za preradu i proizvodnju artikala od suncokreta.
Organizacija se izučava u konkretnom okruženju što obuhvata osnovne ekonomske i socijalne karakteristike koje značajno određuju granice organizacionih procesa.
„Dijamant“ je osnovan 1938. godine u sklopu fabrike ulja „Beograd“ AD. Tokom dugih godina svog postojanja fabrika je prolazila kroz razne oblike svojina prateći socijalne promene u društvu. Najnovija promena vezana za ovu organizaciju desila se 1997. godine kada je industrija ulja „Dijamant“ izvršila vlasničku transformaciju i od tada postala prvo akcionarsko društvo na Srednjebanatskim prostorima.
Tokom razvoja ovog preduzeća dešavale su se česte i krupne promene u organizaciji koje su pratile političko-ekonomske promene sistema. Ovim radom izvršena je analiza najvažnijih karakteristika ovog preduzeća.

ISTORIJAT PROIZVODNE JEDINICE „BIMA“ U SASTAVU INDUSTRIJE ULJA „DIJAMANT“ IZ ZRENJANINA

Istorijski pregled razvoja

•april 1938. Odobreno osnivanje Akcionarskog društva Fabrike ulja “Beograd”, preteče današnjeg DIJAMANT-a.
•1. marta 1939. Počeo probni rad fabrike.
•1940. Devedeset radnika Fabrike ulja “Beograd” prerađivalo 25 tona suncokreta i proizvodilo 6 tona ulja dnevno.
•1941. Okupator izvršio vlasničku transformaciju i ozvaničeno novo ime Prva banatska fabrika ulja AD. Sedište fabrike preseljeno iz Beograda u Petrovgrad (Zrenjanin).
•1943. Ugradnjom novih presa povećana prerada suncokreta na 60 t dnevno.
•1946. Rešenjem Vlade FNRJ fabrika ulja postala državno preduzeće. Ozvaničeno ime: Fabrika ulja “2. Oktobar”.
•1947. Izgrađeno podno skladište kapaciteta 600 vagona suncokreta.
•1951. Izgrađena nova rafinerija kapaciteta 50 t dnevno. Dotadašnja pretvorena u predrafinaciju.
•1952. Proizvedeno 5.765 t jestivog 136 t tehničkog ulja.
•1954. Oformljeno odeljenje za presovanje kukuruznih klica i dobijanje kukuruznog ulja. Prerađeno 1.200 vagona ricinusa i 50 vagona ricinusovog ulja izvezeno u Englesku.
•1956. Počela intezivna izgradnja niza objekata: magacini za uljanu sačmu, industrijski kolosek, magacin za jestivo ulje, transporter koji povezuje magacine sa proizvodnim zgradama, sačmara, četiri kesona za smeštaj 180 vagona ulja…
•1957. Počeo probni rad fabrike biljne masti BIMA.
•1958. Proizvedeno 7.000 t kvalitetne biljne masti.
•1959. Proizvedeno 8.183 t jestivog ulja.
•1962. Završena nova točiona sa prvom automatskom linijom punjenja boca (kapacitet 2.000 boca na sat). Završen silos sa 56 metalnih ćelija(kapaciteta 2.000 vagona suncokreta).
•1963. Pogon BIMA ušla u sastav Fabrike ulja “2. oktobar”. Počela proizvodnja biljne masti iz suncokretovog ulja. Fabrika ulja “2. Oktobar” integrisana u IPK “Servo Mihalj” postajući njegov deo čime prestaje ime “2. Oktobar” i status pravnog lica.
•1964. Izvršena rekonstrukcija rafinerije na kapacitet 100 t dnevne rafinacije sirovog ulja. Rekonstrukcijom hidrirnice duplirana proizvodnja biljne masti. Počela proizvodnja “EVIT” ulja od kukuruznih klica.
•1966. Proizvedeno 20.630 t jestivog ulja čime se Zrenjaninska uljara svrstala u sam vrh jugoslovenskih proizvođača ulja.
•1967. Integrisna je Fabrika ulja “Oljarna” kraj Ljubljane sa Fabrikom ulja i biljnih masti.
•1969. Završena je nova točiona sa automatizovanom linijom punjenja kapaciteta 6.000 boca na sat.
•1970. Proizvedeno preko 25.310 t jestivog ulja.
•1971. Uljara postaje Samostalna organizacija udruženog rada u sastavu IPK “Servo Mihalj”.
•1973. Uljara se registruje kao Radna organizacija Industrija ulja “Zrenjanin” sa pripadajućim OOUR-ima “Dijamant”, “BIMA”, “Oljarna”.
•1974. Izgrađena je nova točiona sa linijom punjenja ulja u PVC boce kapaciteta 8.000 boca na sat.
•1976. Završena rekonstrukcija rafinerije uz povećanje kapaciteta 200 t na dan.
•1977. OOUR “Oljarna” izašla iz Radne organizacije Industrije ulja “Zrenjanin”.
•1979. Završena “sirova fabrika” sa znatno uvećanim kapacitetom, 600 t na dan. Godišnja proizvodnja jestivog ulja povećana na 40.250 t. Zrenjaninska sačma proglašena za osnovu za utvrđivanje JUS-a stočne hrane.
•1980. Počela proizvodnja margarina “Dobro jutro”, u saradnji sa Kolinskom.
•1981. Proizvedene prve količine “čokomal” maslaca, namenske masti za konditorsku industriju.
•1982. Završen novi pogon HPV (hemijske pripreme vode). Izgradnja novih objekata energetike, skladištenja i dr.
•1985. Završen novi silos kapaciteta 22.000 tona suncokreta.