Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

'' Da bi preduzeće moglo obavljati svoju svakidašnju privrednu aktivnost ono mora imati odgovarajuća finansijska sredstva, odnosno novčani kapital. Taj kapital može biti dobijen iz vlastitih ili tuđih izvora, a od njegove visine ovisi i nabava svih predmeta rada i sredstava za rad. Visina raspoloživog kapitala odražava finansijski i ekonomski položaj preduzeća na određeni dan. Taj finansijski polozaj preduzeća omogućava izračunavanje niza različitih pokazatelja, a naročito su važni likvidnost i finansijska stabilnost, uspjeh i ekonomičnost, rentabilnost, te stepen izgradnje budućih potencijala.

Očuvanje i uvećanje proizvodnje te likvidnost poslovanja su osnovni i početni transparentni oblici tekućeg razvoja preduzeća i njegovog položaja na tržištu. Ostvarivanje dobiti kao oblika uspjeha, njezino osiguranje i optimalizovanje daljnji je transparentni oblik sigurnijeg razvoja preduzeća, te uz ekonomičnost odražava korištenje potencijala. Izgradnja i stvaranje novih potencijala konačni je transparentni oblik razvoja preduzeća.

Mogućnosti finansiranja nisu neograničene, naprotiv, one su najčešće ograničavajući faktor daljnjeg razvoja preduzeća. Mogućnosti finansiranja preduzeća najbolje se vide u raspoloživosti finansijskih sredstava koja se mogu uložiti u njegov rad i razvoj. Cilj je samo pronaći najpovoljnije izvore finansiranja koji će se, prevenstveno, zasnivati na racionalnosti poslovanja preduzeća, a to znači na jednoj opštoj optimalizaciji poslovanja.''

Kapital

Kapital ( lat. capitalis – glavni; caput – glava ) predstavljaju sve vrijednosti, sredstva i imovina, bez obzira u kojem obliku postoje ( novčanom, materijalnom i sl. ) a koja imaju svojstvo da njihova upotreba vlasnicima donosi vrijednost veću od one koju su oni uložili u obavljanje bilo koje ekonomske aktivnosti.

Ovako definisana kategorija kapitala poprima u stvarnosti različite oblike svoga postojanja : suma gotovog novca, preduzeće – fabrika, trgovačka radnja, sredstva na računima banaka, krediti, štedni ulozi, obveznice, akcije – dionice, vlasništvo na zemlji, zgradama, određeno znanje itd. Ali pri tome je bitno da bilo koji od pomenutih i drugih mogućih oblika postojanja kapitala dobija svoj pravi i puni smisao samo u slučajevima kada dolazi do njihove upotrebe čiji ostvarivanje veće vrijednosti od vrijednosti koja je postojala prije početka određene ekonomske upotrebe.

FINANSIJSKA FUNKCIJA U PREDUZECU

Sa aspekta teorije sistema preduzeće se može objasniti kao organizacini sistem sa svim njegovim karakteristikama. To znači, da se preduzeće da opisati kao otvoren, dinamicki, stohastički i ciljno usmeren poslovni sistem.

Za nesmetano odvijanje poslovnog procesa je najvažnija stabilnost poslovnog sistema. aNa stabilnost poslovnog sistema najčešće najveći uticaj ima prisutnost konflikta između ciljeva pojedinih podsistema poslovnog sistemaa.

Zbog toga poslovni sistem treba da uskladi ciljeve pojedinih podsistema u sinergijsku celinu, i na taj način onemoguci negativne tendencije konfliktnih ciljeva, koji se, ako su neusklađeni, negativno odražavaju na stabilnost sistema kao celine.

Savremeno preduzece predstavlja manje ili vise složenu drustveno-ekonomsku kategoriju sa definisanim ekonomskim ciljevima i zadatcima.

Preduzeće je, prema tome, složen poslovni sistem čiji je osnovni cilj i zadatak obavljanje određenih poslova u sklopu njegove individualne reprodukcije kao dela integralne društvene reprodukcije.

Preduzeće je složen poslovni sistem, jer se unutar njegove individualne reprodukcije izvršava složen privredni zadatak, u vezi s tim i unutrašnja podela rada. U okviru jedinstvenog poslovnog sistema mogu se identifikovati sledeća tri podsistema: izvođački, informacioni i upravljački.

U izvođačkom podsistemu obavljaju se osnovne poslovne funkcije: kadrovska, nabavna, proizvodna, prodajna i finansijska.

Informacioni podsistem obuhvata informacione funkcije koje se onose na procesiranje podataka o budućnosti, o prošlosti, kao i kontrolu i analizu podataka. Upravljački podsistem obuhvata sledeće funkcije: planiranje proizvodnih procesa, organizaciju i kontrolu izvršenja peoizvodnih zadataka. Integrani zadatak preduzeća se ostvaruje putem jednog funkcionalno-organizacionog mehanizma, koji se kao celina naziva složeni dinamički poslovni sistem. Preduzeće je složen dinamički sistem i svaka funkcija sa svojom unutrašnjom organizacijom i tehničkim instumentima predstavlja deo tog složenog poslovnog sistema, pa se može amatrati posebnim prostim, ili manje složenim sistemom ( odnosno podsistemom).

FINANSIJSKA FUNKCIJA KAO PODSISTEM POSLOVNOG SISTEMA (PREDUZEĆA)

Finansijska funkcija svestrano je ukljucena u okviru procesa individualne reprodukcije, u delovanje svih ostalih funkcija.

Sa stanovišta organizacije, proces reprodukcije započinje nabavkom, a završava se prodajom. Početna i završna faza su u novčanom obliku, a novac je trebalo pribaviti ili imati , a takođe pod izvesnim uslovima i vraćati. Preoblikovanje novca u procesu reprodukcije vrši se cirkulacijom sredstava dok je problem nabavke posedovanja i vraćanja novca iz domena finansijskih odnosa.
Centralna kategorija finansijske funkcije je novac u svim njegovim osnovnim ulogama: melila vrednosti, posrednika razmene, platežnog sredstva, čuvara vrednosti, i raspodelioca društvenog proizvoda.
Dakle finansijski odnosi jesu odnosi između ljudi, organizacija i drištva koji proističu iz značaja novca u svim njegovim nabrojanim ulogama.
Kada su u pitanju pojedine faze procesa individualne reprodukcije, onda se novac javlja u pomenutim funkcijama:
a)u fazi pribavljanja pojedinih faktora poslovno-proizvodnog procesa novac dejstvuje u obe svoje funkcije. On je merilo vrednosti pri kalkulaciji izvršenih nabavki, a istovremeno je i sredstvo plaćanja u smislu novčanog izmirivanja ugovorenih kupoprodajnih obaveza prema dobavljačima.
b)U fazi proizvodnje novac uglavnom funkcioniše kao merilo vrednosti pri utvrđivanju vrednosti troškova u proizvodnji i pri kvantificiranju vrednosti rezultata proizvodnje.
c)U fazi prodaje (razmene) novac ima, takođe, dvostruku funkciju: kao merilo vrednosti pri vođenju i definisanju – kalkulaciji cena sopstvenih proizvoda i usluga, i kao sredstvo plaćanja pri naplati gorovih proizvoda i usluga od kupaca i korisnika.
d)U fazi raspodele novac isto tako dvostruko fungira kao merilo vrednosti pri utvrđivanju ostvarene bruto dobiti.
e)Kao sredstvo plaćanja pri dodeljivanju novčanih iznosa pojedinim participantima u raspodeli dobiti (podmirenje opšte i zajedničke potrošnje).

Harmonizacija računovodstvenih standarda

Finansijski izveštaji su nezaobilazna osnova internim i eksternim korisnicima računovodstvenih informacija prilikom ocene finansijskog , imovinskog i rentabilitetnog položaja preduzeća , i kao takvi predstavljaju za shvatanje, prioritete aktivnosti nacinalnih i računovodstvenih institucija koje treba da budu na planu izgradnje računovodstvenih standarda .Potreba da se usaglasi tj harmonizuju računovodstveni standardi dovela je do formiranja 1973.Komiteta za međunarodne računovodstvene standarde IASC od strane profesionalne grupe računovodstvenih institucija iz SAD. V.Britanije , Japana , Nemačke ,Francuske itd...Pored ove institucije nastale su još neke koje imaju veliki uticaj na razvoj i standardizaciju računovodstva i to : Međunarodno udruženje računovođa IFAC , Udruženje evropskih revizorskih stručnjaka FEE , Udruženje evropskih računovođa EAA , Međunarodna organizacija za kontrolu berzi IOSCO . Komiteta za međunarodne računovodstvene standarde IASC sa sedištemu Londonu okupio je 140 računovodstvenih tela iz 101 zemlje i izradio je i sredio veliki broj standarda koji se definišu kao ustanovljena merodavna pravila .Glavna premisa kojim se IASC rukovodi je da su uporedivi finansijski izveštaji esencijalan uslov za slobodan i normalan protok kapitala ka najefikasnijim korisnicima , po najmanjim troškovima .Osim računovodstvene standarde -a u napore za uspostavljanje međunarodnih računovodstvenih standarda uključeni su i : komisija EU , međudržavna radna grupa eksperata za međunarodne standarde računovodstva i izveštavanja UN , radna grupa za računovodstvene standarde OECD . IASC se danas zahvaljujući internacionalnoj podršci razvio u jedinstvenu snagu donošenja međunarodnih računovodstvenih standarda , on je u svom radu nezavisan ali uspostavlja usku vezu sa međunarodnim udruženjem računovođa IFAC .Za donošenje svakog međunarodnog računovodstvenog standarda treba da se poštuje sledeća procedura : Sva tela, članovi IASC, donosioci standarda i druge zainteresovane organizacije pozivaju se da dostave relevantan materijal za razmatranje na podkomitete. Pored navedenog , sekretarijat vrši pregled postojećih nacionalnih zahteva , kao i drugih materijala koji tretiraju odnosnu temu; sva uključena pitanja razmatra podkomitet nakon čega sačinjava njihov sintetizovan pogled za razmatranje na odboru; podkomitet priprema nacrt iskaza o principima, čija svrha je da izloži predložena računovodstvena načela koja će učiniti osnovu za pripremanje javnog nacrta .Od strane odbora preispituje se nacrt iskaza nakon