Maturski, seminarski i diplomski radovi iz biologije i ekologije.

Kost (lat. Os), ili koštano tkivo jest čvrsto endoskeletno vezivno tkivo prisutno kod većine kičmenjaka. Kosti pridržavaju telesne strukture, štite unutrašnje organe, i (zajedno sa mišićima) omogućavaju kretanje. Kosti takođe imaju funkciju u stvaranju ćelija, metabolizmu kalcijuma i drugih minerala. Kosti jedne životinje zajednički obrazuju skelet.
Prelomi kod životinja (frakture) kostiju su posledica delovanja jake traumatske sile na koštani sistem. U slučajevima kada već postoji oboljenje kostiju često je dovoljno i minimalno dejstvo neke sile da bi došlo do preloma.
Kod mlađih pasa koštani sistem je znatno otporniji na dejstvo traume, tako da su češći nepotpuni Prelomi kod životinja (naprsnuća), dok kod starijih pasa uglavnom dolazi do težih povreda košanog sistema. Proces sanacije, odnosno zarastanja preloma mnogo je brži i lakši u malđih jedinki.
Postoje unutrašnji ( zatvoreni ) Prelomi kod životinja i otvoreni Prelomi kod životinja, kada dolazi do prekida kontinuiteta kože. Otvoreni Prelomi kod životinja često se dodatno komplikuju vrlo teškim infekcijama kostiju.
Kosti su aktivno živo tkivo u telu. Građene su od koštanih ćelija međusobno povezanih nastavcima. Izgrađuje ih belančevina osein (25% kosti), 10% kostiju čini voda. Kosti imaju krvne žile koje ulaze i izlaze iz njih, opskrbljujući ih kiseonikom i hranjivim tvarima a oslobađaju ih štetnih tvari. Određene kosti sadrže srž koja proizvodi krvne stanice. Sve kosti imaju nerve kojima osećamo pritisak i bol. K tome, kosti su građene od minerala (pretežito kalcijuma) i drugih hemijskih tvari koje kosti čine tvdima i krutima (oko 65%). Te krute tvari ćelije izlučuju u međustanični prostor. Dogodi li se da drugim organima treba kalciuma, tada kalcijum iz kostiju „odlazi“ u organe kojima je potrebniji (npr. u trudnoći ili pri živčanoj napetosti).
Treba znati kada su Prelomi kod životinja kostiju u pitanju da vrlo često dolazi i do ostalih poremećaja u organizmu. Takvi psi su često u stanju šoka, postoje krvarenja ili su povređeni i ostali organi. Ukoliko se sumnja da je došlo do preloma takvoj životinji treba onemogućiti dalje kretanje pri kojem može doći do daljnjeg oštećenja kosti ili okolnog tkiva. Ako je moguće, potrebno je taj deo tela imobilizirati nekim priručnim sredstvima i što pre potražiti pomoć veterinara. U tu svrhu mogu se koristiti razni drveni, plastični materijali ili tvrdi karton, deblji slojevi papira (novine). Mesta na kojima je došlo do preloma treba previti sa dovoljnom količinom vate i zavoj treba staviti labavije.
Intervencije na kostima zahtevaju maksimalnu higijenu i potpunu sterilnost uslova rada, specijalnu opremu i opštu anesteziju za izvođenje tih zahvata, tako da ne treba pribegavati nikakvim improvizacijama.

PRELOMI KOD ŽIVOTINJA KOSTIJU

Prekid kontinuiteta koštanog tkiva naziva se fractura ili prelom kosti. Nastaje dejstvom neke traume ili usled dejstva neke sile duže vreme ili kao posledica bolesti kao što su osteomijelitis, osteoporoza. Prelomi kod životinja mogu biti otvoreni i zatvoreni. Otvorene prelome karakteriše prekid kontinuiteta mekih tkiva za razliku od zatvorenog preloma klada je taj kontinuitet očuvan. Prelomi kod životinja se još dele na poprečne ili kose i prelome sa više fragmenata.
Prelomi kod životinja sa više fragmenata mogu biti dislocirani - složeni prelomi kod životinja. Kliničke manifestacije preloma su jak bol, otok, krvni podliv, krvarenje - ako je prelom otvoren, zatim hromost, neoslanjanje na polomljeni ekstremitet itd. Zbog jakog bola životinja je depresivna, mirna, slabog apetita.
U svim slučajevima preloma ekstremiteta kada je došlo do dislokacije prelomljenih fragmenata ili otvorenih preloma potrebno je izvršiti imobilizaciju prelomljenih kostiju uz pomoć ortopedskih klinova putem osteosinteze (Kinstcher-ov klin, Kirschner-ova igla, ortopedski zavrtnji, ortopedske pločice, hiruškom žicom).