Maturski, seminarski i diplomski radovi iz biologije i ekologije.

Sam naziv obnovljivi, kao i trajni, potiče od činjenice da se energija troši u iznosu koji ne premašuje brzinu kojom se stvara u prirodi. Neki put se među obnovljive izvore energije svrstavaju i oni izvori za koje se tvrdi da su rezerve tolike da se mogu eksploatisati milionima godina. Ovo je u suprotnosti sa neobnovljivim izvorima kojima su rezerve procenjene na desetine ili stotine godina, dok je njihovo stvaranje trajalo desetinama miliona godina.

U proizvodnji energije iz obnovljivih izvora u svetu najveće učešće ima energija iz biomase – devet odsto (otpad iz drvne industrije i poljoprivrede), dok je učešće iz malih hidroelektrana, sunca, vetra, geotermalna, okeana oko dva odsto. Najbrži rast u primeni imaju solarni kolektori čiji su kapaciteti u periodu od 2000. do 2004. godine rasli za 60 odsto godišnje, pokrivajući više od 400.000 krovova u Japanu, Nemačkoj i Sjedinjenim Državama. Ne istom brzinom, ali ni mnogo sporije, rastu kapaciteti za proizvodnju energije iz vetra sa 28 odsto godišnje, gde je predvodnik Nemačka. Najveća evropska tržišta vetrenjača u Evropskoj uniji u 2005. godini su Nemačka, Španija, Portugalija, Italija i Velika Britanija, a u poslednjih 10 godina se svake godine snaga instaliranih vetrenjača poveća za 30 odsto na području Evropske unije.

Srbija se ponaša kao da je jako bogata energetski jer ne iskorišćava ono što ima. Mi smo energetski zavisna zemlja i to više od 45 odsto! Takođe, Srbija svoju energetiku bazira na nisko kaloričnom uglju lignitu, pa je time i energetski neefikasna, plus veoma zagađuje životnu sredinu.
Planeta Zemlja dobija energiju iz tri različita izvora: od Sunca, iz svoje unutrašnjosti i iz dalekog svemira. Dok se ova treća može uočiti samo instrumentima, a ova druga retko (ali ponekad veoma intenzivno) utiče na površinu planete, prvi izvor nas stalno i bez prestanka bombarduje energijom, i to dosta ravnomerno. Praktično sva energija, koju mi koristimo, osim nuklearne i geotermičke, potiče od Sunca. Termoelektrane, vozila, pa i životinje biljojedi koriste energiju Sunca, koju su biljke fotosintezom pretvorile u hemijsku. Vetar, koji danas sve više i više koriste kao izvor energije, postoji zbog Sunčeve energije, koja se u atmosferi pretvara u kinetičku. Sva ta energija potiče od Sunca, pa bi vajda bilo jednostavnije, da je koristimo direktno, umesto da gubimo velike zbog mnogih prenosa energije iz jednog oblika u drugi.


Sadržaj

1 UVOD 3
1.1 Vrste obnovljivih izvora energije 4
1.2 Solarna energija 4
1.3 Hidroelektrane 6
1.4 Elektrana na vetar (vetrenjača) 9
1.5 Energija plime i oseke 10
1.6 Geotermalna energija 11
1.7 Energija iz biomase 11
2 ZAKLJUČAK 12
3 LITERATURA 13