Kreativni pojedinci, koje posebno odlikuje stvaralačka produktivnost, imaju posebno izražene neke specifične osobine ličnosti, kao što su sledeće: fleksibilnost mišljenja i ponašanja, čvrst osećaj nezavisnosti ličnog mišljenja, sposobnost podnošenja neodređenih ili nejasnih situacija, spremnost da se prihvataju izazovi i svesno preuzima rizik, nekonvencionalnost stavova, načina mišljenja ili ličnog stila, visok stepen samodiscipline i predanosti poslu ili preokupaciji, unutrašnji osećaj posebne važnosti onoga što je predmet preokupacije, potreba da sebe lično vidi/procenjuje kao imaginativnu (maštovitu) i originalnu osobu.
Većina pomenutih osobina doprinosi realizaciji kreativnog potencijala koji postoji u pojedincu.
Osobine koje su takođe od velikog značaja kada govorimo o kreativnoj ličnosti su:

• visoka snaga ega i emocionalna stabilnost
• jaka potreba za nezavisnošću i autonomijom, samouverenost i samodovoljnost
• visok stepen kontrole impulsa
• superiorna opšta inteligencija
• sklonost ka apstraktnom mišljenju
• visoka lična dominacija i ubedljivost u mišljenju, ali i averzija prema lično obojenim raspravama
• odbacivanje konformističkih pritisaka u mišljenju
• ponešto udaljen i uzdržan stav u međuličnim odnosima i preferencija za bavljenje stvarima ili apstrakcijama više nego ljudima.
• specifično interesovanje za neku vrstu "rizikovanja" koje uključuje izvesno navođenje sebe "na tanak led".


Vrednovanje sopstvene kreativnosti



Većina nas obično ne smatra sve misli i aktivnosti kreativnima. Osećamo da "prava kreativnost" mora ostvariti neočekivane ideje i for¬me, nove u smislu da ih niko do sada nije napravio, i koje imaju trajan uticaj na svet. Ako o kreativnosti sudimo samo na osnovu spoljašnjih atributa - originalnosti i uticaja - činimo sebi lošu uslugu. Ne vidimo da je kre¬ativnost u osnovi unutrašnji proces koji se odvija u svima nama, sve vreme.
Jednom kada se nadjemo u uverenju da nismo mnogo kreativni, lako ćemo stvoriti samopotvrđujući stav. Može se desiti da ne vidimo i ne cenimo sopstvenu kreativnost, te ćemo blokirati njen prirodan tok, dokazujući sebi da nismo baš kreativni. Možemo imati ideje, ali, verujući da nismo kreativni, možemo ih ignorisati jer su naše.
U oblastima u kojima izražavamo kreativnost, često se može de¬siti da ona ide već dobro poznatim tokovima i kanalima. Osoba može biti dobar kuvar, ali možda ne vidi sebe kao kreativnu u drugim oblasti¬ma. Neko drugi može imati kreativne ideje u oblasti kompjuterskog pr¬ogramiranja, a onda će blokirati kada treba biti menadžer tima. Neka osoba može izraziti kreativnost u grafičkom dizajnu, ali ne i u rešavanju problema. Kada se radi o oblastima u kojima naša kreativnost lako dolazi do izražaja, mi prihvatamo njene pozitivne strane bez da ih čak i primetimo. Ali kada su u pitanju oblasti u kojima se blokiramo, omalo¬važavamo sebe kao nekreativne. Opet od kreativnosti pravimo nešto posebno, van našeg dometa.
Kreativnost je podstaknuta otvorenošću misli, spremnošću da se malo živi i sa konfliktnim idejama nemajući rešenje odmah, zainteresovanošću koja traži informacije i željom da se uči, razumevanjem za nesvesnost i spremnošću da se igra sa maštom, kao i da se zastane da bi se preispitale pretpostavke i verovanja.
Radjanje nove ideje nije kraj kreativnog procesa. Novu ideju moramo izraziti i dati joj oblik, što zahteva dosta vremena i posla.