+- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum)
+-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje)
+--- Forum: Društvene nauke (/Forum-dru%C5%A1tvene-nauke)
+--- Tema: УСТАВНИ НАЦРТИ ОПОЗИЦИЈЕ (/Thread-%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D0%BD%D0%B0%D1%86%D1%80%D1%82%D0%B8-%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5)
УСТАВНИ НАЦРТИ ОПОЗИЦИЈЕ - Autor1 - 18-04-2010 01:53 PM
У Краљевини Србији цео 19.век, уставна борба водила се око тога да ли ће и у којој мери владалац бити доведен у границе закона и бити стављен под надзор било Савета било Народне скупштине. На првој Уставотворној скупштини државе СХС то питање је било друго по реду, јер је главни спор био вођен око тога, да ли ће држава бити уређена централистички или децентралистички, односно федералистички. Око овог питања избио је сукоб између скупштинске већине и хрватско-словеначких странака, које су чак једног тренутка и престале да учествују у уставотворном раду. После питања о покрајнама, Скупштину је занимало питање о социјалним задацима државе, покренуто од земљорадника и социјалиста. О овом питању, скупштинска већина била је попустљивија него о питању покрајна, али и поред свих тих уступака нису приволели земљораднике и социјалисте да гласају за устав у целини. Ово су начела која су разилазила Хрвате и Словенце, као и социјалисте и земљораднике са скупштинском већином.
ХРВАТСКО – СЛОВЕНАЧКИ НАЦРТИ
Нацрт Народног клуба. – Нацрт Народног клуба (Хрватске заједнице), потписан је од стране Др.Лагиње и другова, тумачио је мисли хрватске интелигенције о државном уређењу. За разлику од хрватске сељачке странке, која није хтела да присуствује Уставотворној скупштини, Народни клуб је признавао ауторитет скупштине, под условом да се за уставне закључке усвоји већина од 2/3.
По нацрту Народног клуба, држава је састављена од 6 покрајна: (1) Србија са Старом Србијом и Македонијом (2) Хрватска, Славонија и Далмација са Међимурјем и Отоцима (3) Црна Гора (4) Босна и Херцеговина (5) Војводина (Банат, Бачка и Барања) и (6) Словенија. Положај покрајна према државној власти утврђен је уставом, који прописује уставотворна скупштина, али за промене устава, који би се тицао покрајна био је потребан пристанак и покрајинских сабора.
Законодавна власт подељена је између државе и покрајна. Држава издаје законе о најважнијим питањима, а за све остало задужене су покрајинске власти.
У законодавну надлежност државе спадају углавном: инострани и војни послови, јединство царинског и трговачког подручја, новчани систем, поште, железнице, трговачко и поморско право (али не и грађанско и кривично). Код неких од ових предмета законодавна надлежност парламента није потпуна. (1) промене државне области држава не може променити без пристанка покрајне које се тичу ти проблеми. (2) трговински уговори не могу се склопити без договора с покрајинским владама. (3) свакој одлуци о градњи железничких пруга и прописивању железничких тарифа мора предходити споразум владе и покрајне.
Такође постоји и такозвана мешовита сфера у којој држава има право оквирног законодавства, а покрајне право разраде. Ту спада однос државе и цркве, речно бродарство итд.
О државним законима решавају краљ и државни парламент састављен од 2 дома. Горњи дом од 100 чланова, од којих 53 бирају покрајински сабори, а 47 поједине организације и установе.
О покрајинским законима решавају сабори. Те законе потврђује или одбацује краљ исто као и државне законе.
Сукобе надлежности између државе и покрајна решава Уставни суд. Он броји 12 чланова, од којих 6 именује краљ, а 6 доњи дом парламента. Своје чланове краљ именује између кандидата покрајинских сабора, а доњи дом између кандидата горњег дома.
Као што постоје два законодавства, државно и покрајинско – тако постоје и две управе. Није усвојено начело да извршење државних закона припада државној власти, а извршење покрајинских закона покрајинској власти. Уместо тога, покрајнима се поверава извршење свих закона и државних и покрајиских. Само у изузетним случајевима држава интервенише. Дакле управна сфера покрајна је много шира него законодавна. Властите државне органе држава има само у областима војске, дипломатије, поште и железнице, она нема ни своју царинску ни своју монополску ни своју пореску администацију него се служи покрајинском администрацијом.
Финансије припадају држави, и то су углавном царине, финансијски монополи, државна привреда и имовнина.Ако би државни приходи били недовољни покрајне дугују држави финансијску помоћ, али давање те помоћи зависи од добре воље покрајинских сабора.
Држава је дакле уређена као уставна парламентарна монархија. Исто тако су уређене и покрајне, свака има свој парламент и своју владу. Покрајински намесник који се налази на врху покрајинске владе није стављен од државних министара већ непосредно од краља.
Народни клуб тврдио је да њихов нацрт потпуно сагластан са државним јединством. По том нацрту постоји једна државна област, једно држављанство, једна суверена власт, оличена у Уставотворној скупштини. Покрајне немају своје уставе и ма колика била њихова самосталност, она је установљена државним уставом.
Нацрт Југословенског клуба - Југосливенски клуб није израдио потпун нацрт, него само одвојено мишљење о нацрту уставног одбора. Југословенски клуб под вођстовм Др Корице, представљао је парламентарну заједницу хрватско-пучке, словеначко-пучке и буњевачко-шокачке странке. Он се за разлику од хрватског Народног клуба интересовао више за социјална питања државе. У питању покрајна приближавао се федералистима, а у питању социјалних задатака социјалистима.
Примајући уставну и парламентарну монархију из нацрта уставног одбора, Југословенски клуб предлагао је сасвим другачију организацију законодавног тела. Управни одбор усвојио је једнодомни систем, са једном чисто политичком скупштином, док по нацрту Југословенског клуба постоји дводомни систем, са двема скупштинама, од којих је једна политичка, а друга социо-економска. Обе скупштине имају исти број чланова. Политичку скупштину бира бирачко тело свих пунолетних грађана оба пола, а социјално-економску бирају организоване друштвена групе.
У питању покрајна, нацрт Југословенског клуба приближује се нацрту Народног клуба. Он усваја његову поделу на 6 покрајна, али Далмацију не спаја са Хрватском него са Босном. На тај начин, поред Хрватске и Словеније, и Босна постаје још једна покрајна са католичком већином, и сада према три православне покрајне постоје и три католичке.Слично нацрту Народног клуба, тако и у нацрту Југословенског клуба положај покрајна према држави утврђен је уставом, али за промену прописа о надлежности покрајна Југословенски клуб не тражи пристанак покрајна. Подела законодавне власти између државе и покрајна у оба нацрта је мање-више исти. Једна од важнијих разлика је у томе што се код Југословенског клуба покрајински закони не подносе краљу на одобрење преко покрајинског намесника него преко државног министра.
Иста подударност између нацрта Народног и Југословенског клуба види се и у питању односа између државне и покрајинске управе. Оба нацрта имају исту основну мисао, да извршна власт буде додељена покрајнама. Али измађу ова два нацрта има и разлика: (1) по нацрту Југословенског клуба председника покрајинске владе бира краљ на предлог министарског савета између три кандидата од покрајинске скупштине. Он нема као по нацрту народног клуба, положај једног министра који стоји непосредно под краљем и који се од државних министара разликује по својој локалној надлежности. (2) По нацрту Југословенског клуба, чланови покрајинске владе одговорни пред државним министрима за вођење послова државне управе. Овакве одредбе не налазе се у нацрту Народног клуба, у коме покрајинска влада има пуно самосталност у односу на државне министре.