Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Средњи век је епоха феудалног друштвеног поретка, али и епоха у развоју културе, уметности и књижевности, која се налази имеђу епоха антике и новога века. Трајао је близу десет векова: од пада Римског царства 476.г. до пада Цариграда - 1453, односно отрића Америке 1492.г. Ову епоху обележава појава и учвршћивање хришћанства, па је све стварање у култури, уметности и књижевности било под снажним утицајем цркве, под њеним окриљем и у њеној служби.

Писана књижевност код Срба зачела се тек у средњем веку и остварила значајне резултате. Словенска писменост појавила се у процесу распадања родовске заједнице и стварања државних заједница словенских племена. Све до појаве династије Немањића књижевност је била преписивачког карактера и за потребе цркве. У петовековном распону образовања, развоја и пада српскословенског језика настајала је и стара српска књижевност. Она је упоредо са настанком и развитком српске феудалне државе дајући слику политичког, привредног и културног развоја. Тако ће са успоном династије Немањића и књижевност ићи своме врхунцу да би у тешким временима Лазаревића и Бранковића достигла неку нову лепоту и светлост, која ће се у годинама робовања полако гасити. На сталној размеђи између Истока и Запаада српска књижевност се приклонила зрачењу византијске духовности....


Почеци српске књижевности

Почеци српске књижевности везују се за рад Солунске браће, Константина (Ћирила) и Методија. Њихов рад није централна тема овог семинарског рада али је незаобилазна увек када се говори о почецима стварања првог нашег језика, а самим тим и наше књижевности. Створивши глагољицу, Константин преводи чтеније из Четворојеванђеља, ударивши тако темељ првом књижевном језику – старословенском језику. Први споменици словенске писмености писани су глагољицом и ћирилицом. Од глагољских споменика најзначајнији су О писменех монаха Црнорисца Храбра, Брижински споменици и Башћанска плоча; од ћириличних Самуилов натпис и Мирослављево јеванђеље, најлепши споменик ћириличне писмености...