SADRZAJ

UVOD..........................................................................................................................3

NASTANAK EVROPSKE UNIJE..............................................................................4

EVROPSKA UNIJA……………………………………………………..…………4

KRITERIJUMI ZA CLANSTVO U EU…………………………………...……….7

PUT SRBIJE KA EVROPSKOJ UNIJI …………………………………...……….8

ZAKLJUCAK..............................................................................................................9

LITERATURA............................................................................................................10




UVOD

EVROPSKA UNIJA predstavlja jedinstvenu medjunarodnu organizaciju sa vlastitim pravnim poretkom koji objedinjuje tri Zajednice i dva segmenta medjunarodne saradnje. Tako jedinstvena medjunarodna organizacija, nacionalnog i osobenog karaktera predstavlja posebnu i osobenu ustavnu strukturu. U takvoj strukturi kljucni elementi jedinsta iskazuju se posredstvom: zajednickih ciljeva (ekonomskih, politickih, komunitarnih, socijalnih, unijskih), zajednickih institucija i zajednickog postupka konstitucionih promena.



NASTANAK EVROPSKE UNIJE

U toku Drugog svetskog rata zivele su ideje evropskog jedinstva u pokretima otpora u evropskim zemljama.
Vinston Cercil je 19. septembra 1946. godine u Cirihu dao predlog za formiranje Sjedinjenih Drzava Evrope. Vinston Cercil je u “govoru akademskoj omladini” rekao:”Mi moramo da stvorimo nesto kao Ujedinjenje drzava Evrope… Prvi korak u formiranju evropske porodice mora biti partnerstvo izmedju Francuske i Nemacke. Samo na taj nacin bi Francuskoj ponovo uspelo moralno predvodjenje Evrope. Nema ponovnog ozivljavanja Evrope bez duhovno velike Francuske i duhovno velike Nemacke…”
7-11.maja 1948. godine je odrzana kongres u Hagu gde je vise od hiljadu delagata iz preko 20 evropskih zemalja diskutovalo o novom obliku saradnje u Evropi i dogovorili su se da formiraju “Evropsku skupstinu”. Sest evropskih drzava (Zapadna Nemacka, Francuska, Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg) potpisuju Pariski sporazum kojim je osnovana Evopska zajednica za ugalj i celik (ECSC).
Posle toga, kao rezultat kongresa u Hagu, osnovan je Savet Evrope. Odredjeno je da sediste Saveta bude u Strazburu.
Robert Suman (francuski minister inostranih poslova) je 9. maja 1950. godine predlozio ujedinjavanje Francuske i Nemacke industrije uglja icelika pod zajednicku vlast i taj dan se uzima kao DAN EVROPE. Dan Evrope je prilika za aktivnosti i festival koji Evropu priblizavaju njenim gradjanima i narodima.
Prvo prosirenje je nastalo 1. januara 1973. godine i u Zajednicu su pristupile Velika Britanija, Danska i Irska. U januaru 1981. godine usledilo je drugo prosirenje pri cemu se Zajednici pridruzila i Grcka. Posto je EU postala predmet interesovanja evropske doctrine usledila su i nova pristupanja (Spanija, Portugalija, Austrija, Svedska, Finska, Kipar, Ceska Republika, Estonija, Madjarska, Litvanija, Letonija, Malta, Poljska, Slovacka Republika, Slovenija, Bugarska i Rumunija.
Ugovorom o EU predvidjeno je postojanje EU kao “krovne structure” koja pociva na tri stuba. Prvi i osnovni stub cine postojece Evropske zajednice. Pod Evropskim zajednicama se podrazumevaju: Evropska zajednica za ugalj i celik, Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju. Drugi stub cini saradnju u oblasti spoljne i bezbednosne politike, dok treci stub cine policijska i pravosudna saradnja u krivicnim stvarima.
EU istovremeno nastaje i kao pravna i kao politicka institucija.


EVROPSKA UNIJA

OPSTA PRAVNA NACELA EU
Pod opstim pravnim nacelima podrazumevamo pravila koja odrzavaju osnovne pojmove prava i pravde koje mora imati i postovati svaki pravni system. Glavnu prolaznu tacku pri odredjivanju opstih pravnih nacela predstavljaju nacela koja su zajednicka za pravne poretke drzavnih clanica. Nacela se primenjuju prilikom primene prava EU u popunjavanju pravnih praznina i prilikom utvrdjivanja pravnog znacaja nejasnih odredbi pozitivnog prava EU. Sud pravde EU je upravo koristeci ova nacela ne samo tumacio pozitivno pravo EU, vec ga je i stvarao ili usmeravao njegov razvoj.
MEDJUNARODNI SPORAZUMI EVROPSKIH ZAJEDNICA
U ovu grupu spadaju sporazumi (konvencije ili ugovori) koje Evropska zajednica zakljucuje sa trecim drzavama i medjunarodnim organizacijama. Medjunarodni sporazumi mogu biti veoma razlicitu, od trgovinskih do sporazuma o pridruzivanju i sporazuma o punopravnom clanstvu.
IZVORI PRAVA EU
Pravo EU se deli na primarno i sekundarno. Primarno pravo u pravnom sistemu EU je najviseg ranga, a sve ostale pravne norme temelje se i podredjene su normama primarnog prava.Primarni izvoriobuhvataju osnivacke ugovore i konvencije izmedju drzava clanica i sporazume Unije sa trecim drzavama i medjunarodnim organizacijama.
U sekundarne izvore spadaju pravilnici, uputstva, odluke, preporuke i misljenja.
PRIMARNI IZVORI
Osnivacki ugovori predstavljaju institucionalni i pravni temelj Zajednice, a potom Unije te njihov odnos prema drzavama clanicama i medjunarodnim organizacijama. Njima su regulisana organizaciono-pravna pitanja ustrojstva Unije i nadleznost njihovih organa na slican nacin kako to cine ustavi u drzavama.
Osnivacki ugovori su dali ovlascenje drzavama clanicama da medjusobno zakljucuju konvencije kojima bi blize regulisali svoje medjusobne odnose i pogodnosti svojih drzavljanja. Tako je npr. Dogovoreno ukidanje dvostrukog oporezivanja, uzajamno priznanje trgovackih drustava te uzajamno priznanje sudskih iarbitraznih odluka, njihovo izvrsenje i pojednostavljenje postupka. Ugovorom o osnivanju konvencije postaju sastavni deo komunitarnog pravnog sistema.
Sporazumi izmedju Unije i trecih drzava i medjunarodnih organizacija zakljucuju se na osnovu odredbi clanova 300 I 310 Osnovackog ugovora.
Sporazumi o pridruzivanju ili asocijaciji. Ove sporazume zakljucuje Unija sa jednom ili vise drzava ili sa medjunarodnim organizacijama u cilju uspostavljanja i regulisanja uzajamnih prava i obaveza, zajednickog delovanja i uspostavljanja povezanih posebnih procedura.
Sporazumi o saradnji ili kooperaciji. Zakljucuje ih Unija sa trecim drzavama u cilju unapredjenja ekonomske saradnje odobravajuci im jedinstvene povlastice u trgovinskoj razmeni, ali i druge oblike finansijske pomoci.
Sporazumi o partnerstvu i kooperaciji su posebna vrsta sporazuma o saradnji koje je EU zakljucila sa novim nezavisnim drzavama nastalim raspadom SSSR izuzev Estonije, Letonije i Litvanije.
Sporazumi o stabilizaciji i asocijaciji su sporazumi koje je EU predvidela i zakljucuje kao pravnopoliticki okvir za uspostavljanje svojih odnosa sa zemljama zapadnog Balkana i to Albanijom, BIH, Hrvatskom, Makedonijom, Srbijom i Crnom Gorom.
Medjunarodne trgovinske ugovore ili sporazume Unija potpisuje sa trecim drzavnim neclanicama, grupama drzava i medjunarodnim trgovinskim i ekonomskim organizacijama kojima se regulisu pitanja carina i trgovinske politike.

SEKUNDARNI IZVORI
Evropska komisija donosi pravilnike u odredjenim slucajevima. Pravilnik ima opstu primenu, obezbedjujuci je u svojoj celosti i neposredno se primenjuje u drzavama clanicama, poput zakona koji donosi Narodna skupstina. Pravilnici vaze na teritoriji svih drzava clanica nezavisno od cinjenice da li su sve glasale ZA dati pravilnik. Drzave clanice nisu ovlascenje da primenjuju pravilnike samo delimicno ili da biraju koji ce deo pravilnika primenjivati a koji ne. Clanicama je takodje zabranjeno da potvrdjuju pravilnike ili njihovo vazenje. One ne smu donositi nova pravila, niti dozvoliti neprimenjivanje pravilnika. Buduci da pravilnik moze urediti neku materiju na opsti nacin, moze se javiti potreba za dodatim, domacim pravnim merama radi njegovog sprovodjenja, kao npr. Potpisivanje kazne za nepostovanje pravilnika.
Postoje dve vrste pravilnika u odnosu na njihovu primenu u drzavama clanicama:

Pravilnik koji automatski prestaje gdenema potrebe za uvodjenje dodatnih mera.

Pravilnik koji detaljno postavlja ciljeve koje treba postici, ali nalaze clanicama da donesu svoje pravne akte kako bi se osigurala potpuna primena pravilnika (slučaj: 72/85) Komisija protiv Holandije, 1986.). Ovakvi pravilnici su u sustini uputstva.

Pravilnici EU ce imati neposrednu primenu u Srbiji kada ona postane punopravni clan EU. Iako drzave clanice ne moraju i ne smeju da uvode pravilnike EU u svoj pravni system, drzave koje teze clanstvu u EU kao sto je nasa jedino imaju mogucnost da pravilnike uvedu u svoj pravni system donosenjem propisa sa slicnom ili istom sadrzinom.
U toku procesa pridruzivanja, pravilnici koji su trenutno na snazi u EU, moraju biti prevedeni. Zvanicno objavljivanje je nepotrebno pre stupanja EU. Kada Srbija postane clan EU i srpski jezik postane zvanicni jezik EU, pravilnici ce biti dostupni u verziji na srpskom jeziku Sluzbenog lica EU.
Za razliku od pravilnika, uputstva u pravni system moraju uvesti domaci nadlezni organ.
Uputstvo uz pravilnik je najvazniji instrument EU. Ono predstavlja kompromis izmedju potrebe za ujednacenim zakonodavstvom unutar zajednice i potrebe da se zadrzi sto veca moguca raznolikost pravnih sitema drzava clanica. Cilj uputstva je priblizavanje zakonodavstava, a ne izjednacavanje zakona, kao sto je slucaj sa pravnicima.
U slucaju nesprovodjenja uputstava mogu biti povredjena ne samo prava pravnih i fizickih lica, vec se moze dovesti pitanje i osnovna svrha njihovih donosenja-ostvarivanje zajednickih ciljeva.
Sud pravde je osmislio dva nacela: nacelo neposrednog vertikalnog dejstva uputstava i nacelo odgovornosti drzave zbog nesprovodjenja uputstava.
Odluke su pojedinacni pravni akti koji obavezuje u celosti one kojima je upucen i one na koje se odnose. Odluke konkretno stvaraju prava i obaveze za lica kojima su upucene, tj. na koje se odnose.
Preporuke i misljenja su pravno neobavezujuci akti po cemu se razlikuju od prethodnih.Preporuka je specifican oblik apela, u pravilu upucen drzavama clanicama, kojom se adresati pozivaju na odredjeno ponasanje u navedenim oblastima interesantnim za Uniju ili druge subjekte. Preporuke ili misljenja najcesce su upuceni drzavama ili pojedinim pravnim i fizickim licima cime se izrazava stajaliste organa evropske unije o pojedinim pitanjima.

PRESUDE SUDA PRAVDE EU
Presuda Suda pravde EU imaju veliki znacaj tumacenja prava EU I njihovo preciziranje, kao i za uspostavljanje pravnih principa. Znacaj pojedinih sudskih je veliki u toj meri da je odredio smer razvoja pravnog sistema EU.
Sud ima najvisu vlast u svim pitanjima koja se ticu evropskog prava. Presude Suda detaljnije razradjuju ideje zakonodavaca i pomazu u odredjivanju delokruga i nacina primene propisa.
Sud EU po svojoj nadleznosti predstavlja novinu oblasti medjunarodnog sudstva. Novost je i krug subjekata koji se pred njim mogu pojaviti kao stranke u sporu. Odgovarajucim odredbama Ugovora o osnivanju Evropske zajednice to su drzave clanice koje ukoliko smatraju da neka druga drzava clanica ne ispunjava neku obavezu predvidjenu Ugovorom moze to pitanje izneti pred Sud. Prethodno to pitanje treba pokusati resiti pred Komisijom. Ukoliko neka drzava clanica ne ispunjava svoje obaveze i ne postupi po misljenju komisije ova moze povesti postupak pred Sudom.
Sud EU treba da obezbedi sprovodjenje prava EU i tumacenje odredbi tih prava, da sudi u sporovima izmedju drzava clanica i da stiti prava fizickih i pravnih lica u okviru normi pravaEU.
Izmedju Suda EU i drugih medjunarodnih sudova ukljucujuci i Medjunarodni sud postoje znacajne razlike. Prvo, za pokretanje postupaka pred medjunarodnim sudovima i tribunalima potrebna je saglasnost obeju strana u svakom konkretnom sporu. Drugo, pred Medjunarodnim sudom strane u sporu mogu biti samo drzave.
Sa stanovista prava EU interesantno je pitanje kako Sud EU tretira medjunarodne sporazume koje sklope zemlje clanice EU sa trecim drzavama clanicama.

Sistem EU se razlikuje od normi medjunarodnog prava. Norme sistema EU obavezuju ne samo drzave clanice nego i fizicka i pravna lica. Te norme neposredno su primenjive i imaju neposredno dejstvo u unutrasnjim pravnim sistemima drzava clanica sto daje mogucnost pojedincu da se moze obratiti nacionalnim sudovima radi zastite prava koje im pravni system EU daje.