Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


UVOD - Alber Kami

Alber Kami je rođen 7. novembra 1913. u porodici siromašnog alzaškog zemljoradnika u Alžiru. Otac je, ubrzo po dečakovom rođenju, poginuo u čuvenoj bici na Marni u Prvom svetskom ratu. Kamijevo školovanje i kasnije studije na Filozofskom fakultetu u Alžiru protekli su u svakodnevnoj borbi za opstanak. Kao student je morao sam da zarađuje hleb, udara pečate na vozačke dozvole u alžirskoj prefekturi, a u slobodnim časovima da prodaje automobilske delove i beleži barometarski pritisak u meteorološkoj stanici. Kami zatim radi u alžirskoj radio-stanici, interesuje se za pozorišnu umetnost, a jedno vreme radi i sa vlastitom pozorišnom trupom. Do sedamnaeste godine, kada mu je dijagnostifikovana tuberkuloza, aktivno se bavio fudbalom igrajući na poziciji golmana. Uspešna publicistička aktivnost, međutim, postepeno ga odvodi književnom stvaranju. Kao esejist, kritičar i urednik lista „Borba“, koji je 1940. pokrenuo u Parizu, Kami postaje istaknuta ličnost u francuskom pokretu otpora protiv nacizma. Bogato životno iskustvo i već oformljena vizija sveta počeli su da dobijaju svoj umetnički oblik u nizu njegovih slavnih romana: „Stranac“, (1942), „Kuga“ (1947) i „Pad“ (1956); zatim u dramama „Nesporazum“ (1944), „Kaligula“ (1944) i „Opsadno stanje“ (1948), kao i u lirskom komentaru romana „Stranac“, objavljenom 1943. godine pod nazivom „Mit o Sizifu“. Poznati roman je i „Pobunjeni čovek“ (1951). Kamijevom književnom delu odato je najveće priznanje dodeljivanjem Nobelove nagrade za književnost 1957. godine.


Kuga u svetu bez Boga

Roman „Kuga“ se često smatra reakcijom na Braću Karamazove. Dodeljujući 1957. godine Nobelovu nagradu A. Kamiju, Švedska akademija je odlučila da nagradi „jedno važno književno delo koje iznosi na videlo pitanja koja se danas postavljaju ljudskoj savesti“. Roman započinje opisivanjem pacova koji izlaze iz svojih legla i umiru po ulicama severnoafričkog grada Orana u kojem izbija epidemija smrtonosnog oblika kuge. Grad zatvara svoja vrata za saobraćaj i tako postaje simbol zatvorenog svemira, svemira bez Boga. Kuga uzrokuje strahote - fizički i mentalni bol. A zlo nije, piše Kami, po ljudskoj meri, pa čovek drži da je to nešto irealno, ružan san koji će proći. Ali uvek ne prolazi nego se nastavlja, a prolaze ljudi i to ponajpre humanisti, jer nisu preduzeli mere predostrožnosti. Poreklo kuge nije poznato, a ipak postaje svakodnevni usud stanovnika Orana. Nema načina da se ona izbegne. Stoga kuga postaje simbol same smrti, jer je poput smrti neizbežna. Kami na takvoj pozadini prikazuje reakcije mnoštva likova....

Sadržaj :

UVOD - Alber Kami 3
1 Kuga u svetu bez Boga 3
ZAKLJUČAK – Čovek i sloboda 6
LITERATURA 6