Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Kineziologija dolazi od grčke reči κίνησις (kretanje, pokret) i λόγος (zakonitost, nauka), pa prema tome etimološki kineziologija znači nauka o kretanju. Kineziologija je nauka koja proučava ljudsko kretanja, a naročito zakonitosti upravljanja procesom vežbanja i posledice tih procesa na ljudski organizam. Kineziologija je interdisciplinarna nauka te je time određen i njen odnos prema drugim naukama. Danas kineziologiju definišemo kao nauku koja proučava zakonitosti upravljanja procesom vežbanja i posledice delovanja tih procesa na ljudski organizam što svakako unapređuje zdravlje. Kineziologija ili nauka pokreta u svojim odnosima s vaspitanjem, higijenom i terapijom.
Kineziologija je jedina nauka koja se bavi proučavanjem zakonitosti upravljanoga procesa vežbanja. Kineziologija se formirala pod uticajem drugih nauka i istraživanja. Najveći uticaj na razvoj kineziologije kao naučne discipline imali su Aristotel, Arhimed, Galen, Leonardo da Vinči, Galileo Galilej, Isak Njuton i drugi. Prvo objavljeno delo iz ove oblasti bilo je delo pod nazivom «Kineziologija» (Cinesiologie) iz 1857. godine u Parizu, autora Nicolasa Dalija kojeg su istoričar imenovali ocem kineziologije.

Kineziologiju zanima svaki onaj usmereni proces vežbanja kojemu je cilj :

- unapređenje zdravlja:

- optimalan razvoj ljudskih osobina, sposobnosti i motoričkih znanja te njihovo što duže zadržavanje na što višem nivou;

- sprečavanje preranog pada pojedinih antropoloških karakteristika i motoričkih znanja;

- maksimalan razvoj osobina, sposobnosti i motoričkih znanja u agonološki (takmičarski) usmerenim kineziološkim aktivnostima.

Kineziologija obuhvata četiri različita područja, prema ciljevima i po metodama rada:

- kineziološku rekreaciju - s temeljnim ciljevima usmerenim na očuvanje zdravlja organizma, socijalizaciju, osmišljavanje slobodnog vremena, postizanja osećaja zadovoljstva, a bez težnje dostizanja maksimalnih motoričkih rezultata, s posledičnom takmičarskim ili ekonomskom dobiti; ....


S A D R Ž A J

UVOD 3
1 Analiza pokreta glave i vrata 4
1.1 Pokreti glave i vrata 4
1.2 Krivi vrat i malgični sindrom vrata 7
ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 12