Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


U ovom radu će biti prikazana tržišna komunikacija, odnosno profesionalna komunikacija i to samo iz perspektive grupe profesionalnih komunikatora novinara. Novinari se definišu kao profesionalna grupa, a ne kao profesija u punom smislu te reči. Oni su poznati i kao “meka” profesija” za razliku od “tvrdih” profesija kakve su lekari, farmaceuti, pravnici ili inženjeri.

Cilj istraživanja su bilbordi, ali takođe je i cilj istraživanja sam novinar koji treba da osmisli bilbord odnosno reklamno sredstvo sa kojim će privući puno pažnje.

Novinari su još poznati i kao «otvorena» profesija koja nužno ne zahteva ni prethodno formalno obrazovanje, ni odgovarajuću diplomu. U slučaju novinara ne postoji strogo određeni nivo i vrsta obrazovanja kao neophodan, zakonom propisan uslov za obavljanje poslova, dok se veoma visoko vrednuje praktično iskustvo.

Kod drugih profesija, vrsta i nivo obrazovanja su unapred određeni ( npr. medicinski fakultet da bi se bilo lekar), kao i provera znanja (stručni ispit) - i tek nakon toga moguće je sticati praktično iskustvo.

Popularna definicija novinara kao “univerzalnog neznalice” ukazuje na predstavu o grupi eksperata čije je znanje u prvom redu instrumentalno a ne sadržinsko.

To je profesionalna grupa koja je ovladala u prevashodno modusom kako (informisati o nečemu što ima javni značaj), a tek zatim i sa šta .

Jer, po pravilu, novinar nema temeljna znanja “iznutra” niti o jednoj posebnoj oblasti.

Novinari su personalizovan i specijalizovan organ (oko, uvo, jezik i pre svega istraživački «nos») u službi javnosti koji analizira, obrađuje i priprema za objavljivanje sve ono za što se može pretpostaviti da je- kao predmet rasprave - u interesu te iste javnosti.

Polje novinarstva je mikro-kosmos koji ima vlastite zakonitosti.
U televizijskom segmentu medijskog polja uspostavljaju se konkurentski odnosi između velikih, nacionalnih TV mreža, ali i odnosi zavisnosti izmedju ovih i regionalnih i lokalnih TV stanica.
Unutar polja novinarstva se određuje relativni značaj jednog glasila – kako za to polje, tako i za javnost u celini.
Bez reklamiranja nema tržišne ekonomije kao što bez slobode govora nema demokratskog društva...

SADRŽAJ:

Uvod 2
Advertising 4
Grafička propagandna sredstva 4
Novinski članci, reportaže i propagandni tekstovi 4
Reklame u štampanim medijima 5
Bilbord 5
Šta je “Bolbord” 5
Uloga novinara u istraživanju i izgradnji reklame 6
Literatura 10