+- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum)
+-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje)
+--- Forum: Maturski radovi (/Forum-maturski-radovi)
+--- Tema: C E N T R A L N A B A N K A (/Thread-c-e-n-t-r-a-l-n-a-b-a-n-k-a)
C E N T R A L N A B A N K A - Autor1 - 12-04-2010 10:24 PM
S A D R Ž A J
1.Pojam, značaj i institucionalne karakteristike
1.1 Uvod
1.2. Funkcije centralne banke
1.3. Vlasnička struktura, organizacija i rukovodeća tela centralne banke
2.Operativni metodi i instrumenti realizovanja monetarne politike
2.1.Rediskontni krediti bankama
2.2. Eskontna (diskontna) stopa
2.3.Operacije na otvorenom tržištu
2.4. Stopa obaveznih rezervi
3. Supervizorstvo poslovnih banaka
3.1. Selektivno kreditiranje privrede preko poslovnog bankarstva
3.2.Nadzor nad poslovanjem bankarskog i sektora osiguranja
4. Narodna banka Srbije(prikaz, struktura, organizacija i rukovodeća tela centralne banke)
4.1. Istorijat
4.2.Osnovne funkcije
4.3. Organizaciona struktura i rukovodstvo
5. Zaključak
6.Literatura
1. POJAM, ZNAČAJ I INSTITUCIONALNE KARAKTERISTIKE
1.1. Uvod
Centralna banka je banka koja zauzima centralni položaj u bankarskom sistemu određene zemlje,u smislu da ova banka deluje kao banka drugih banaka,ali i kao bankar države.U vreme kada su osnivane prve banke za koje je država jamčila, kao što su Swedish Riksbank, koja je osnovana 1668 godine ili Bank of England,osnovana 1694 godine, namera nije bila da se te banke bave funkcijama jedne savremene centralne banke,već se to osnivanje svodilo,uglavnom na koristi koje su bile finansijske ili politicke prirode i koje je država mogla da ostvari iz pokroviteljstva,nad izabranom bankom,bez obzira na to da li je ta banka pre toga bila u državnoj ili privatnoj svojini.Povlašćenoj banci obicno je pružana monopolska prednost u izdavanju novčanica na odredjenim područjima zemlje ili je čak takva banka proglašavana za jedinu akcionarsku banku u zemlji kojoj je bilo dozvoljeno da izdaje novcanice.Stavljanje pod okrilje jedne ovakve institucije imalo je ne samo povoljne konsekvence sa gledista funkcionisanja ukupne privrede,nego je istovremeno omogućavalo državi da učestvuje u profitima od emitovanja novca i da ostvari svoj neposredni uticaj u kontroli ukupnih zlatnih rezervi zemlje.
Centralna pozicija od države „zaštićenih banaka u okviru bankarskog sistema,njihova politička snaga kao državnih banaka,njihovo raspolaganje rezervama metalnog novca,njihova sposobnost da osiguraju dodatnu kolicinu novca kroz reeskontovanje komercijalnih menica,doprinelo je da ove banke postanu „banke banaka“.Poslovne banke imale su obavezu da najveci deo svojih rezervi likvidnih sredstava drže kod centralne banke.Ali su se druge banke mogle osloniti na centralnu banku u pogledu finansijske podrške u onim periodima kada je njihova pozicija likvidnosti bivala izuzetno loša.
Centralne banke bile su prinudjene da usavrše posebnu veštinu diskrecionog monetarnog regulisanja,kao i načine podrške usmerene ka očuvanju solidnosti bankarskog sistema u celini.Ovo regulisanje imalo je dva izraza:makro delovanje koje se odnosilo na globalne monetarne uslove u privredi;i mikro delovanje,koje se odnosilo na „zdravlje“ i dobrobit članova bankarskog sistema.
1.2. Pet opštih funkcija centralne banke su:
1. emisija novca(papirnog i kovanog novca) i upravljanje deviznim rezervama zemlje;
Snabdevanje zemlje nacionalnom valutom obuhvata proizvodnju i distribuciju novčanica i sitnog kovanog novca,operacije na deviznom tržištu i rukovanje deviznim rezervama koje se drže radi održavanja spoljne vrednosti nacionalne valute.
Operacije centralnih banaka na deviznom tržištu svode se na to da obezbede odgovarajuce kretanje deviznih kurseva kako bi sačuvale stabilnost vlastite valute.Ako kurs strane valute pokaže tendenciju porasta,centralna banka će nuditi odnosnu valutu i tako uticati na njen postepen pad.Ako,pak,kurs strane valute pokazuje tendenciju pada,centralne banke će na deviznom tržištu tražiti odnosnu devizu i tako uticati na postepeni porast njenog kursa. u
prvom slučaju centralna banka prodaje devizu i kupuje domaću valutu,dok u drugom slučaju kupuje stranu valutu i prodaje svoju vlastitu.Suština operacija centralne banke na deviznom tržištu sastoji se u istovremenim(a suprotno usmerenim)kupoprodajama strane i vlastite valute
2. delovanje u ulozi bankara države;
Ova funkcija obuhvata : deponovanje novčanih sredstava koja pripadaju državi i pozajmljivanje novčanih sredstava državi; služenje kao fiskalni posrednik (agent) i jemac države.Takodje, navedena funkcija podraumeva pružanje izvršnoj državnoj vlasti stručnog mišljenja o monetarnim i finansijskim poslovima.
3. delovanje u ulozi „banke banaka“;
Ova funkcija uključuje: prihvatanje epozita koji služe kao rezervne likvidnosti ovih banaka ; spremnost da se eskontuju komercijalni i državni vrednosni papiri koji se nalaze u portfelju poslovnih banaka ; i obaveze centralne banke da služi kao „poslednje utočište“ u odnosu na poslovne banke.
4. regulisanje i nadgledanje aktivnosti domaćih finansijskih institucija;
Četvrta funkcija obuhvata: obezbedjivanje uslova da poslovne banke i druge finansijske institucije vode svoje poslove na zdravoj i razumnoj osnovi i u skladu sa važećim zakonima i pravilima.Ova funkcija uključuje i regulisanje stope obavezne rezerve i nadgledanje sprovodjenja bankarskih poslova.
5. sprovodjenje monetarne politike;
Izraz monetarna politika odnosi se na dejstva koja preduzima centralna banka, s namerom da utiče na monetarne i druge finansijske uslove (uticaj na monetarne i kreditne agregate,kamatne stope i devizni kurs),a sve u pokusaju da se ostvare izabrani krajnji cijlevi makroekonomske politike društva: poželjan porast realnog društvenog proizvoda,visoka zaposlenost i stabilnost cena.
U savremenim tržišnim ekonomijama,količina novca u opticaju sastoji se pretežno od tzv. depozitnog novca (novčanih sredstava položenih na račune ili u depozit kod banaka),a samo manjim delom do emitovanog papirnog i sitnog kovanog novca (gotov novac u opticaju).Država su danas ovlastile centralne banke da upravljaju monetarnim kretanjima pomoću instrumenata koji dopuštaju kontrolu nad kreiranjem depozita i utiču na opšte finansijske uslove