+- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum)
+-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje)
+--- Forum: Maturski radovi (/Forum-maturski-radovi)
+--- Tema: Pitanja iz elektronskog poslovanja - puskice - Zrenjanin (/Thread-pitanja-iz-elektronskog-poslovanja-puskice-zrenjanin)
Pitanja iz elektronskog poslovanja - puskice - Zrenjanin - derrick - 11-04-2010 01:37 PM
1.Tipovi elektronske trgovine - B2C (Business to Consumer) poslovanje Internet je najprimenljiviji za proizvode i servise onda kada se traze proizvodi koji se mogu lako poruciti(muzika, knjige) i to po nizim cenama. Takodje je pogodan kada su potrosacima potrebne informacije o karakteristikama proizvoda i cenama ( racunari, automobili). Internet je manje koristan za prodaju proizvoda koje potrosaci vole da vide, ispitaju i procene pre kupovine. Kljucni izazovi u B2C poslovanju su: *1“naterati” one koji krstare internetom da kupeUsluguWeb sajtovi ne opstaju zbog poseta, vec zbog prodaje koja se ostvaruje. Privuci posetioca samo je pola posla. Potrebno je prevesti posetioce u kategoriju kupaca a to se ostvaruje: poboljsanjem navigacije, da se pojednostavi proces provere i da se potrosacima salju specijalne ponude koriscenjem elektronske poste. *2Stalni doprinos lojalnosti potrosaca- potrosacima nije dovoljno ostaviti samo adresu elektronske poste za komunikaciju, vec i live chat kao i broj telefona. Sajt mora biti jednostavan za upotrebu. *3 Zadovoljstvo potrosaca- kompanije teze da poboljsaju svoju logistiku i obezbede isporuku na vreme. *4 B2B (BusinesstoBusiness)Danas se sve vise aktivnosti izvodi u oblasti b2b poslovanju. uticaj B2B sajtova cini trzista efikasnijim i to na sledeci nacin: u proslosti kupci su morali da uloze znacajan napor kako bi prikupili informacije o potrosacima, sirom sveta. Danas koristeci internet pristup informacijama je znatno olaksan. Informacije se mogu prikupiti sa sajta dobavljaca, preko posrednika u nabavci informacija, preko trece strane koja stvara trziste, povezujuci prodavce i kupce. C2C – na Webu postoji komunikacija izmedju samih potrosaca. AOL je uveo i “listu prijatelja” koja omogucuje korisnicima uvid kada su njegovi prijatelji na internetu i da razmene poruke trenutno. Najvise koriscen C2C kanal je elektronska posta, koja ima f-ju digitalnog postanskog servisa. Znaci da posetioci mogu da kreiraju, stvaraju informacije o proizvodima, a ne samo da ih traze. C2B – internet je omogucio i da potrosaci jednostavnije komuniciraju sa kompanijom. Kompanije obicno podrzavaju komunikaciju pozivajuci potencijalne kupce i potrosace da posalju pitanja, predloge i zalbe putem elektronske poste. Cak se na nekim sajtovima nalaz i opcija “pozovite” tako da pritiskom na to dugme potrosac obezbedjuje sebi poziv od predstavnika kompanije koji je spreman da da odgovor. U elektronskim transakcijama koje se odvijaju izmedju potrosaca i onih koji nude proizvode, potrosaci uce o proizvodima putem elektronskog izdavastva, kupuju proizvode i dobijaju informacije o proizvodima putem interneta. Ovakav vid poslovanja nudi socijalnu integraciju, upravljanje licnim finansijama, kupovina proizvoda i prikupljanje informacija.
2. Internet poslovni modeli - Poslovni model opisuje kako kompanija proizvodi, isporucuje i prodaje proizvode ili usluge, tj.pokazuje kako preduzece isporucuje “vrednost” svojim potrosacima. Internet pomaze kompanijama da stvore i zadrze uslove za ostvarenje profita.Najvazniji internet poslovni modeli koji su se pojavili su: 1*Virtualna prodavnica-prodaja proizvoda direktno potrosacima ili partnerima 2*Posrednik informacija- obezbedjuje informacije o proizvodima, cenama i dostupnosti proizvodjacima i partnerima. Generise prihode od reklama ili direktne prodaje i kupovine. 3*Posrednik u transakcijama – stedi se novac i vreme korisnika i izvodjenjem on-line transakcija i generise dobitak svaki put kada se izvede transakcija. 4*On-line trziste obezbedjuje digitalno okruzenje gde se srecu kupci i prodavci. Sluzi za odnose sa potrosacima ili b2b aktivnosti. 5*Provajder sadrzaja – stvara prihode od obezbedjenja digitalnog sadrzaja, kao sto su digitalne vesti, muzika, slike ili video, putem weba. 6*On line provajder usluga – obezbedjuje on-line servise za pojedince i partnere. Generise prihode od pretplata, oglasavanja ili prikupljanja marketing informacija od potrosaca. 7*Virtualna zajednica – obezbedjuje on-line mesto za sastanke pojedinaca sa slicnim interesovanjima da bi komunicirali. 8*Portal – inicijalno mesto za ulaz na web sajt sa specijalizovanim sadrzajem i uslugama.
3.Strategija e-poslovanja - Postoje mnogobrojne definicije strategije. Ona se definiše kao proces plan i sl.Jedna od definicija je da je to buduće usmerenje i aktivnost organizacije ili nekog njenog dela kako bi se postigli odredjeni ciljevi. Johnson i Scholes identifikuju različite nivoe strategije. Oni definišu različite forme strategije: korporativnu strategiju, koja se odnosti na celokupnu svrhu i obim poslovanja organizacije, strategiju poslovne jedinice, koja daje odgovor na pitanje kako se uspešno takmičiti na odredjenom tržištu, i operativnu strategiju koja postoji da bi se postigla korporativna i strategija poslovne jedinice. Pored toga oni definišu i tzv. funkcionalnu strategiju koja prikazuje kako su korporativna i strategija poslovne jedinice operalizovane na nivou različitih funkcionalnih oblasti ili poslovnih funkcija a to znači marketinga upravljanja lancima nabavke ljudskom resursima finansijama ili strategijom razvoja informacionih sistema. Strategija elektronskog poslovanja je negde izjednačena sa funkcionalnim strategijama na primer sa planom marketinga ili planom logistike ili da bude deo strategije razvoja informacionih sistema. Ukoliko strategija el.posl. nije pravilno definisana to može dovesti do – neuočavanja šansi jer se iste ne procenjuju ili ne postoji dovoljno resursa za pokretanje elektronskog poslovanja – neodgovarjućeg usmerenja strategije elek.posl. - ograničenja interakcija elek-posl. na tehničkom nivou što rezultira velikom količinom različitih informacija u različitim sistemima . trošenje resursa dupliranjem aktivnosti u razvoju elek.posl. pri različitim funkcijama ili ograničenog učešća u trci za prestiž Greške u strategiji elek.posl. su vreme, nedostatak kreativnosti, ponuda besplatnih servisa, preambicioznost. Pored ovih greške se javljaju prilikom situacione analize, postavljana ciljeva, definicije strategije, implementacije.
4.Upravljanje lancima nabavke - potrebno je istražiti tri odvojena ali medjusobno povezana koncepta lanac snabdevanja, lanac vrednosti, integrisani lanac nabavke ili mrežu Lanac snabdevanja kompanija može imati nekoliko desetina pa čak i stotine različitih dobavljača. Kako je upravljanje lancem snabdevanja vrlo složen upravljački zadatak preduzeća mogu imati veliku uštedu integracijom i usavršavanjem istog. Većina promena koje snabdevači implementiraju ne doprinosi povećanju vrednosti sa stanovišta potrošača. Snabdevač može smanjiti svoje zalihe tako što će smanjiti raznovrsnost svojih proizvoda. ako se radi skalpanje proizvoda na licu mesta u tom slučaju vreme isporuke raste. Potrebno je da snabdevači dizajniraju lanac tako da koristi imaju i krajnji korisnici. Lanac vrednosti da bi se stvorila optimalna vrednost kompanija mora da ispita ceo lanac snabdevanja, od inicijalne proizvodnje do konačne isporuke potrošačima da bi se shvatilo gde su troškovi koji se ne mogu smanjiti. Iako kod velikih lanaca kompanije mogu distribuciju da urade same troškovi i dalje ostaju. Integrisani lanac vrednosti predstavlja važan korak u upravljanu kako na strani dobavljača tako i strani potrošača koje kompanija ima. Koristi od integrisanih lanaca ili mrežnih vrednosti. Prelazak sa linearnog lanca vrednosti na mreže partnera koji rade zajedno da bi napravili maksimalnu vrednost za potrošače jedan je od ključnih aktivnosti nove ekonomije. Glavne karakteristike ovog novog modela organizacije mogu se izraziti preko – Brzina potrošači zahtevaju više i očekuju da će kvalitetnije proizvode i usluge dobiti brže -Vidljivost trnsparentnost informacija izmedju potošača i svih članova lanca vrednosti omogućuje kreiranje modela samousluživanja koji povećava brzinu rada i povećava zadovoljstvo potrošača – Raznovrsnost potrošači žele proizvode i usluge prema svojim inividualnim zahtevima –Količina marketing aktivnosti odnose se na pojedinačnog potrošača
5. E merketing definicija marketinga i promene u novoj ekonomiji - Marketing se najčešće shvata kao posao stvaranja promovisanja i isporuke proizvoda i servisa individualnim potrošačima ili drugim kompanijama koje nazivamo poslovnim potrošačima. Markteting je društveni proces kojim pojedinci i grupe zadovoljavaju svoje potrebe i želje kroz stvaranje ponudu i slobodnu medjusobnu razmenu proizvoda i usluga od vrednosti. Nastale promene u novoj ekonomiji su: 1. od organizacije prema jedinici proizboda ka organizaciji prema segmentima potrošača 2. od usmerenja na profitabile transakcije ka usmerenju na vrednosti potrošača 3. od usmerenja na vlasnika deonica ka usmerenju na zainteresovane strane 4. od toga da marketing odeljenje radi marketing poslove do toga da svi u organizaciji rade marketing poslove 5. od izgradnje brenda putem reklamiranja do izgradnje brenda dobrim radom 6. od usmerenja na pridobijanje potrošača do usmerenja na zadržavanje potoršača 7.od previše obećanja i slabe isporuke do malo obećanja i vrhunske isporuke.
6.Upravljanje odnosima sa potrošačima CRM – Osnovni pojmovi i definicije: Najvažniji deo kompanije bi trebalo da bude upravljanje odnosima sa potrošačima – njene želje da zadovolji potrebe kupca profitabilno i bolje nego što to radi konkurencija. CRM se može def. kao praksa kojom se povezuju sve marketing aktivnosti prema zasnivanju, razvoju i održavanju uspešnih odnosa sa potrošaćima. Fokus je na razvoju dugotrajnih odnosa sa korisnicima. CRM se def kao pronalaženje, privlačenje i zadržavanje potrošača; kao praćenje ponašanja potrošaća u cilju razvoja marketing programa i izgradnje odnosa kojima potrošaći postaju lojalni brendu. CRM sistem ima dve dimenzije, analizu i akciju.Postoji nekoliko koraka u korišćenju CRM-a u poslovanju kompanije i to: 1. Napraviti piramidu potrošača da bi se def ko su potrošači, 2. Upravljanje projektom treba da bude jednostavno- formirati jedinicu koja će vršiti kontrolu i nadgledati projekat uvođenja CRM-a, 3. Organizovati radionice da bi se saznalo koje informacije kompanija ima a koje treba da ima, 4. Sprovesti intervjue sa izabranim potrošačima, 5. Dati dijagnozu vrednosti potrošača u smislu koliko doprinosi profitu, 6. Dati dijagnozu ponašanja potrošača ovim se može izračunati potencijal korisnika, 7. Oceniti fokus potrošača- pitati one koji rade sa potrošačima na šta se žale, 8.Donošenje odluka potražiti savet od CRM stučnjaka, 9. Početak marketing akcije, 10. Održati seminar da bi se povezalo rukovodstvo, prodaju i marketing kompanije.
7.Tehnološki okvir elek.posl. - Osnovu li temelj tehnološkog okvira koncepcije elekt.posl. čine različite infrastrukture. Tu je mrežna infrastruktura koja podrazumeva različite sisteme prenosa, mrežni, bežični i prenos putem globalne računarske mreže. Putem mreža vrši se prenos multimedijalnog sadržaja i ostvaruje se mrežno izdavaštvo. Infrastrukura slanja informacija i poruka podrazumeva korišćenje elek.pošte EDia kao i različitih protokola. I na kraju poslednji deo osnove tehnološkog okvira koncepcije čini poslovna infrstruktura koja podrazumeva izvodjenje zaštićenih elek. transakcija. Drugi segment okvira čini ograničenja koja se odnose na zakonsku regulativu i državnu politiku vezano za ostvarenje koncepcije. Treći segment odnosi se na mrežne protokole koji omogućuju rad mreže i tehničke standarde za zađtitu rada na mreži. Četvrti segment čine aplikacije elek. posl. koje su nastale zahvaljujući posojanju tehničke osnove koncepta kao i ograničenja.
8. Plaćanja na Internetu - Jedan od ciljeva online poslovanja je i razvoj jednostavnih metoda plaćanja koje će biti opšte prihvaćene. Mnoge od novina u procesu plaćanja razvijene su sa ciljem minimiziranja bankarskih troškova, povećanja brzine rada sa različitim sredstvima i smanjenja mogućnosti zloupotrebe. Uvedeno je nekoliko novina: poboljšanja za potrošače-kreditne kartice I elektronsko bankarstvo, poboljšanja koja su omogućila elektronsku trgovinu i poslovanje-digitalni novac elektronski čekovi šifrovane kreditne kartice i poboljšanja za kompanije-transferi putem automatskih klirinških kuća. Razvoj ovakvih sistema ranije nije bio interesntan zbog visokih cena potrebne opreme I infrastructure jer su troškovi izvršavanja I poravnanja transakcija bili veći od vrednosti same transakcije.Najveći problem je činjenica da je internet javna mreža. Jedna od najznačajnijih sigurnosnih mera je kriptografija koju možemo posmatrati kao primenu matematičke teorije da bi se postigao izvestan stepen sigurnosti ili tajnosti.
9. EDI (Electronic Data Interchange) - EDI se def kao razmena dokumenata u standardizovanoj elektronskoj formi između kompanija na automatizovan način, direktno preko kompjuterske aplikacije u jednoj kompaniji prema aplikaciji u drugoj. EDI je razmena podataka između računara, koja se šalje u formi koja dozvoljava automatsko procesiranje bez manualne intervencije a obično se izvodi preko specijalne EDI mreže. EDI standard se može integrisati u određeni softver, od onih za kupovinu preko porudžbina preko ERP-a. prenos EDI dokumenata može se obaviti preko VAN-a mreže , internet EDI-a, FTP-a ili emaila.Korist od upotrebe EDI-a u smislu poslovnih procesa je:Povećanje broja porudzbina a smanjenje vremena u prenošenju informacija I bolja integracija sa 2 procesima, Smanjen broj grešaka kod unosa podataka I manje vremena uloženog od strane kupaca I potrošača na kontolu, Smanjeni troškovi koji su rezultat manje utrošenog vremena za osoblje ušteda u materijalu I bolja kontola zaliha.
10. Povezivanje na internet - Pristup internetu i njegovim servisima omogucen je svim korisnicima(ukljucujuci:preduzeca i pojedince) koji plate specijalizovanim kompanijama za pruzanje internet usluga nazvanim ISP(internet servis provajder). Pojedinac se najjednostavnije moze povezati na internet pomocu racunara, odgovarajuceg softvera i modema. Za takvo povezivanje korisniku je potreban otvoreni nalog kod ISP sistema. Uz taj nalog su potrebni i uplaceni sati. Ovo resenje moze da bude pogodno i za manje firme sa manjim brojem racunara koje nemaju potrebu da su stalno prikljuceni na internet. Takve mreze se mogu povezati na internet upotrebom deljine dial-up veze. Povezivanje bi se vrsilo po potrebi, a veza prekidala po zavrsetka posla(Dial-on-demand). Preko iste modemske linije svi racunari bi imali pristup internetu. Za ovakav nacin povezivanja daleko je bolje koristiti ISDN nego klasicnu telefonsku liniju, zbog daleko brzeg povezivanja na internet. Povezivanje vecih korisnika(kompanije i druge organizacije) moze se izvrsiti iznajmljenim vodovima uz upotrebu rutera. U tom slucaju bi se koristila neka od dostupnih WAN tehnologija za povezivanje. U nasem okruzenju povezivanje se moze izvrsiti preko Frame Relay, xDSL tehnologije ili semipermanentnog ISDN-a.
11. Protokoli na Internetu - IP obavlja zadatke vezane za usmeravanje paketa u mreži (rutiranje) u zavisnosti od polazne i odredišne adrese računara, obezbeđuje logičke adrese računara u mreži. ARP vrši mapiranje logičke adrese u fizičku (IP u MAC). TCP obavlja uspostavljanje i raskidanje veze, kontrolu ispravnosti i redosleda paketa na prijemu i kontrolu toka podataka. UDP predstavlja nadgradnju IP protokola. SMTP definiše format email poruke i metode prenosa tih poruka. POP3 je klijentski protokol za preuzimanje emaila sa mail servera. IMAP takođe. FTP prenosi datoteke. TFTP prenosi datoteke preko UDP protokola. HTTP obezbeđuje rad web servisa. SNMP omogućuje upravljanje i kontrolu rada mreže. Telnet obezbeđuje emulaciju terminala čime korisnicima omogućava rad na udaljenom serveru sa njihovog računara.
12. Skript jezici JavaScript - programi su obično klijentski skriptovi koji su ugrađeni u HTML stranice i izvršavaju se u browseru klijenta. Obično se koristi za postizanje posebnih efekata ili za klijentsku validaciju podataka koji se unose u HTML forme. Java Script je script jezik cija je sintaksa programskom jeziku Java. Za razliku od Jave, koja predstavlja oo programski jezik visokog nivoa i koja se izvrsava iskljucivo unutar Java virtualne masine (JVM), Java script programi su obicno klijentski skriptovi. Oni su uredjeni u HTML stranice i izvrsavaju se u browseru klijenta. VBScript je podskup VB-a. Koristi se kao klijentski script koji se izvrsava u browseru stim sto je podrzan iskljucivo od strane Microsoft-a i pretrazivaca MS internet explorera. Uz pomoc ovog jezika i Windows Scripting Hosta unutar kojeg se izvrsavaju programi, moguce je napisati i scriptove koji resavaju odredjene adrministrativne probleme u Windows operativnim sistemima. Perl je najpopularniji skript jezik za razvoj dinamičkog weba. U njemu se najčešće razvijaju CGI aplikacije. Posebno je mocan u oblasti manipulacije tekstom, uz vrlo brz razvoj aplikacija, sto ga je ucinilo izuzetno rasprostranjenim. Python je interpretirani, interaktivni, oo programski jezik. Ukljucuje podrsku za module, dinamicko tipiziranje, dinamicke tipove podataka veoma visokog nivoa i klase. Web tehnologije – CGI, ISAPI, PHP, ASP CGI je standard za spajanje eksternih aplikacija sa serverima informacija kao što su HTTP serveri. CGI je u suštini prvi pokušaj kreiranja dinamičkog weba. ISAPI koristi DLL-ove. Postoje ISAPI ekstenzije koje se eksplicitno pozivaju u URL-u koji se šalje IIS serveru i ISAPI filteri koje poziva IIS kad je potrebno. PHP omogućuje generisanje web stranice u vreme izvršavanja. Popularan je jer je jednostavan, opensource i dobro dokumentovan. Sarađuje sa MySQL-om. ASP je tehnologija koja omogućuje programsku konstrukciju HTML stranica neposredno pred njihovu isporuku čitaču. Celokupan kod se izvršava na serveru. Ima 7 ugrađenih objekata: server, application, session, request, response, objectContext,ASPError.Web tehnologije – Java i JSP Java je istovremeno i platforma i programski jezik. Java je kompajliran i interpretiran jezik. Postoje 2 tipa programa: apleti (koji se izvršavaju u klijentskim JVM) i servleti (na serverima). JSP stranice su tekstualne datoteke koje sadrže HTML oznake i specijalne tagove koji omogućavaju dodavanje dinamičkih elemenata u stranicu.
13. Racunarske mreze i zastita - Pretnja sistemu može biti bilo koja osoba, objekat ili događaj koji mogu dovesti do ugrožavanja ili kompromitovanja privatnosti informacija u sistemu. Zaštitni postupci jesu: kontrola pristupa (lokalna kontrola i restrikcija mrežnog saobražaja između lokalnog sistema i javne rač.mreže), autentifikacija korisnika (pouzdano dokazivanje identiteta putem lozinke, smart kartice ili kombinacijom metoda), obezbeđivanje privatnosti podataka, provera integriteta podataka (putem digitalnih sertifikata ili kriptografije) i nemogućnost poricanja. Firewall sistemi: filtriranje paketa Firewall predstavlja mehanizam zaštite u rač.mrežama. To je softverski proizvod koji proverava pakete koji dolaze do njea i na osnovu unetih pravila propušta ili odbija te pakete. Filtriranje paketa ostaje kljčna i osnovna unkcija današnjih firewall sistema. Filtriranje je proces u kome se proveravaju paketi IP-ja ili TCP-ja. Paketi se upoređuju sa pravilima na osnovu kojih se vrši filtriranje. Jedno od osnovnih pravila je sprečavanje pokušaja uspostavljanja dolazne konekcije na neki od hostova unutrašnje mreže ili sprečavanje pristupa određenom opsegu IP adresa a postoji i mogućnost dozvoljavanja uspostavljanja izlazne konekcije. Firewall sistemi: NAT i proxy servisi Suština NAT servisa je da jedan host nazvan NAT server ostvaruje konekcije iz unutrašnje prema spoljašnjoj mreži i prema javnim serverima u ime ostalih hostova. NAT krije unutrašnje IP adrese pretvaranjem njihovih adresa u adresu firewall sistema. NAT koji se implementira samo TCP/IP sloju ne može u potpunosti da zaštiti sistem, to se postiže korišćenjem servisa viših slojeva, proxy servisa. Proxy softver omogućava da se u potpunosti zabrani protok na sloju mreže kroz firewall i da se dozvoli saobraćaj samo sa protokolima višeg sloja kao što su HTTP, FTP i SMTP. Proxy povezuje dve mreže između kojih je zabranjena komunikacija, ima ulogu posrednika za hostove u unutrašnjoj mreži.
14. Osnove kriptografije i kriptografski postupci - Kriptografija je nauka o tajnom pisanju i bavi se metodama očuvanja tajnosti informacija. Osnovni elementi kriptogafske metode za zaštitu su: šifrovanje, dešifrovanje, ključ, plaintext i ciphertext. Kriptografski algoritmi predstavljaju matematičke funkcije koje se koriste za šifrovanje i/ili dešifrovanje a mogu biti ograničeni algoritmi ili algoritmi zasnovani na ključu. Kriptografski algoritmi zasnovani na ključu dele se na simetrične i asimetrične. Simetrični koriste isti tajni ključ za enkripciju i dekripciju, dok se asimetrični baziraju na korišćenju različitih ključeva za enkripciju i dekripciju i postoji jedan javni i jedan tajni ključ poznat samo jednom od učesnika u komunikaciji. Postoje još i hibridni prisup kriptografiji, kriptografski ključevi i hash funkcije.
15. Digitalni potpis i digitalni sertifikati - Digitalni potpis predstavlja digitalnu verziju svojeručnog potpisa. Svaki potpis, bio digitalni ili svojerucni, mora da zadovolji pet osnovnih pravila. Mora da pruzi identifikaciju: nemoze biti manipulisan, ne moze biti kopiran, ne moze biti opovrgnut i mora da bude verodostojan. U najvecem broju slucajeva nije potrebna enkripcija celokupne poruke – dovoljno je enkriptovati digitalni potpis a poruku ostaviti nepromenjenu. Naravno, ako je tajnost poruke kriticna, i ona moze biti zasticena. Za kreiranje dig potpisa koriste se Hash funkcije. Digitalni sertifikat je elektronska datoteka koja jedinstveno identifikuje pojedince i web sajtove na internetu i omogucuje sigurnu, poverljivu, komunikaciju. Potpisnik digitalnog sertifikata je “Sigurna treca strana”, odnosno telo poznato pod imenom Certificate Authority. Sertifikat koji je izdat od odgovarajuceg CA (Certificate Authority) nosi i digitalni potpis tog CA, i ta cinjenica je kljucna za jednoznacnu identifikaciju organizacije koja je sertifikat dobila. Danas se koristi vise vrsta digitalnih sertifikata: Sertifikati sajtova, personalni sertifik., CA sertifika., sertifik. softverskih izdavaca.
16. SSL protokol SSL je aplikativni sigurnosni protokol, koji služi za siguran prenos podataka preko weba a izvorno je razvijen od strane Netscape Communications. SSL omogućuje dve bitne stvari: autentifikaciju i enkripciju. Omogućuje dva stepena zaštite: 40-bitnu ili 128-bitnu što odgovara dužini sesijskog ključa. Protokol TLS je sigurnosni protokol koji je baziran na SSL-u (to je verzija 3.1 protokola SSL preimenovana od strane IETF tela.WTLS (Wireless TLS) je verzija tog protokola za WAP aplikacije.
17. Virtuelne privatne mreže VPN su virtualne privatne mreze, nazivaju se i enkriptovani tuneli. VPN moze da omoguci sigurnu komunikaciju za povezivanje dve fizicki odvojene mreze preko interneta. U toku uspostavljanja tunela VPN mogu biti meta mnogih napada. Ako se implementiraju kao deo firewall sistema, firewall moze da spreci ove napade. Kada se tunel uspostavi VPN mreze su bezbedne sve dok je enkripcija sigurna. VPN dozvoljava korisniku da pristupi hostu direktno unutar mreze, preko njegove skrivene IP adrese. Postoji veci broj protokola koji se koristi za VPN mreze: SSH, MPLS, PPTP, L2TP, IPSec, GRE. Interna komunikacija dve mreze preko interneta ne sme se obavljati kroz neenkriptovani kanal. Neenkriptovani paketi sadrze korisne informacije za potencijalne napadace.