Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski
Biološka aktivnost karboksilnih kiselina - Verzija za štampu

+- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum)
+-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje)
+--- Forum: Prirodne nauke (/Forum-prirodne-nauke)
+--- Tema: Biološka aktivnost karboksilnih kiselina (/Thread-biolo%C5%A1ka-aktivnost-karboksilnih-kiselina--2469)


Biološka aktivnost karboksilnih kiselina - Autor1 - 04-04-2010 09:42 PM

SADRŽAJ:


 Uvod - nalaženje osnovnih karboksilnih kiselina u prirodi......................................................................... 3

 Sapuni soli kiselina dugog niza:
mehanizam dejstva..................................................... 5

 Biološki važna arahidonska kiselina.......................... 6

 Masne trans-kiseline i zdravlje ................................. 6

 Kompleksne policiklične karboksilne kiseline ......... 7

 Masti, ulja i voskovi .................................................. 8

 Zaključak .................................................................. 11

 Literatura................................................................... 12




UVOD


Nalaženje osnovnih karboksilnih kiselina u prirodi

U funkcionalnoj grupi karboksilnih kiselina je karbonilna grupa aldehida i ketona sa hidroksilnom grupom alkohola. Karbonilna grupa povećava kiselost hidroksilnog vodonikovog atoma, a hidroksilna omogućava reakciju adicije-eliminacije, odnosno supstituciju na karbonilnom ugljenikovom atomu. Ovom reakcijom nastaju derivati karboksilnih kiselina koji su važne polazne supstance za sinteze mnogih drugih klasa jedinjenja.

Razmatrajući različite reakcije u koje stupaju karboksilne kiseline, zaključujemo da su one veoma važne, ne samo kao laboratorijski sintetički intermedijeri, već i u biološkim sistemima.



Mravlja kiselina nije prisutna samo u mravima (a po kojima je dobila ime, od latinske reči formica-mrav, otkrivena 1670. godine u otrovu mrava), gde deluje kao feromon uzbunjivanja, ima je u otrovu gusenica, pčela, stršljena, osa, a nalazi se i u biljkama. Na primer, razlog zbog toga što nas koža peče posle dodira koprive jeste ubrizgavanje mravlje kiseline u kožu.

Sirćetna kiselina se nalazi kako u biljkama (u zelenom lišću), isto tako i u izlučinama životinjskog organizma (na primer u mokraći) ili kao slobodna.Sirćetna kiselina je prisutna i u proizvodima vrenja (na primer, u kiselom mleku, siru itd. ).
Nastaje enzimatskom oksidacijom etanola dobijenog fermentacijom.Sirće je nastalo od razblaženog vodenog rastvora dobijenog iz jabukovače, vina ili ekstrakta slada. Louis Pasteur je 1864. godine utvrdio da bakterije jabukovače učestvuju u oksidacionoj fazi ovog prastarog procesa.

Buterna kiselina se nalazi u obliku estra s glicerolom u kravljem maslu, zatim u raznim biljnim i životinjskim uljima, a u slobodnom stanju ima je u pokvarenom maslu, soku mesa i znoju.