Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski
Dermatološka oboljenja dojke - Verzija za štampu

+- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum)
+-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje)
+--- Forum: Društvene nauke (/Forum-dru%C5%A1tvene-nauke)
+--- Tema: Dermatološka oboljenja dojke (/Thread-dermatolo%C5%A1ka-oboljenja-dojke)


Dermatološka oboljenja dojke - Goran - 28-03-2010 09:22 PM

Dermatološka oboljenja dojke


Koža dojki i bradavica je kozmetički, funkcionalno i seksualno važna za ljude, posebno za žene. S obzirom na to, ali i mogućnost da neke bolesti ovog regiona imaju smrtni ishod, nužno je prepoznati ih i blagovremeno lečiti. Akcesorne dojke ili bradavice Mlečne žlezde se razvijaju duž mlečnih linija koje se protežu obostrano od aksila do prepona. Normalno se razvije jedan par žlezda, ali nije neuobičajeno naći akcesorne dojke ili bradavice na bilo kojoj tački mlečne linije (1).

Prekobrojne dojke (polimastija) ili, znatno češće, prekobrojne bradavice najčešće se razvijaju duž embrionalne mlečne linije. Akcesorna dojka se može sastojati od bradavice, areole ili žlezdanog tkiva. Ovo stanje je često kod žena, incidenca je 2−4%. U većini slučajeva akcesorna bradavica je neuočljiva, u vidu male braon papule smeštene neposredno ispod dojke. Uočena je povezanost pojave akcesornih dojki sa različitim genodermatozama i sa nekim drugim anomalijama, uključujući unilateralnu renalnu ageneziju i karcinome. Tako je, na primer, Simpson-Golabi-Behmel sindrom vezan za H hromozomom, praćen povećanim pre- i postnatalnim rastom, akcesornim bradavicama, grubim izrazom lica, polidaktilijom, defektima u predelu središnje linije i blagom mentalnom retardacijom (2).

Ginekomastija

Ginekomastijom se naziva uvećanje dojki kod muškaraca, koje nastaje usled neravnoteže između stimulatornog dejstva estrogena i inhibitornog dejstva androgena na tkivo dojki (2). Može se pojaviti kao fiziološko stanje u određenom dobu ili biti znak različitih patoloških stanja u organizmu (3). Kod gojaznih osoba, usled nakupljanja masnog tkiva u području dojki, nastaje lipomastija ili pseudoginekomastija (3). Histopatološke promene zavise od trajanja ginekomastije. U ranom stadijumu prisutni su aktivni, proliferisani duktusi u vaskularnoj fibroblastičnoj stromi, a kasnije dolazi do progresivne fibroze, hijalinizacije i redukcije broja duktusa (2).

Ginekomastija može biti fiziološka (neonatalna, adolescentska ili starosna) i patološka. Uzroci patološke ginekomastije su: endokrinološki poremećaji − hipogonadizam (kongenitalne anorhije, Klinefelterov sindrom, rezistencija prema androgenima i sekundarno oštećenje testisa), povećano stvaranje estrogena ili horionskog gonadotropina (pravi hermafroditizam, tumori testisa, karcinom pluća) i hipertireoza; Druga oboljenja − gladovanje, kaheksija, oboljenja jetre i nadbubrežnih žlezda, hemodijaliza kod bubrežnih bolesnika, paraplegija, eritrodermija, mycosis fungoides;

Lekovi − estrogeni, lekovi koji povećavaju endogenu sekreciju estrogena (gonadotropni hormoni, klomifen), inhibitori sinteze i/ili funkcije testosterona (ketokonazol, metronidazol, alkilirajući agensi, cisplatin, spironolakton, cimetidin), i lekovi kod kojih je nepoznat mehanizam izazivanja ginekomastije (busulfan, izoniazid, metildopa, triciklični antidepresivi, penicilamin, diazepam, omeprazol, blokatori kalcijumskih kanala, ACE inhibitori, marihuana, heroin);

Idiopatska (oko 25% slučajeva).

Fiziološka ginekomastija − prolazno uvećanje dojki usled dejstva majčinih ili placentarnih estrogena javlja se kod 75% novorođenčadi (2). Tokom puberteta, sa najvećom incidencijom u 14. godini, oko 60% muškaraca ima ginekomastiju, koja je obično asimetrična i nestaje do 20 godine života. Ginekomastija se često javlja i kod starijih, u osnovi zdravih muškaraca, zbog povećanog pretvaranja androgena u estrogene u ekstraglandularnom tkivu, gojaznosti ili oštećenja testisa (3).

Patološka ginekomastija je posledica smanjenog stvaranja i/ili aktivnosti testosterona (sa ili bez sekundarnog povećanja stvaranja estrogena ), povećane produkcije estrogena ili dejstva lekova (3−5). Klinički pregledi osoba sa ginekomastijom treba da obuhvate: upoznavanje sa istorijom lečenja, ispitivanje testisa, jetre i endokrinološkog statusa. Ginekomastija se može lečiti hirurški i upotrebom tamoksifena, klomifena, danazola ili testolaktona (2, 6).

Benigni tumori

Tumori dojki su uglavnom palpabilne mase koje obično otkriju sami bolesnici. Promene veće od 2 cm u prečniku u osnovi se mogu otkriti digitalnom palpacijom, ali palpabilnost zavisi i od veličine dojki i lokalizacije tumora (1, 7). Najčešći benigni tumori su jednostavne ciste, fibrocistične promene, fibroadenomi, filoidni cistosarkomi, papilarni adenomi bradavice, papilomi bazalnih ćelija (seboroične bradavice) i adneksni polipi kože kod neonatusa. Jednostavne ciste se formiraju zbog akumulacije tečnosti u terminalnim duktalno-lobularnim jedinicama opstruisanog ili ektatičnog duktusa. Pri pregledu cista je kružnog oblika, glatke površine, tvrda i pokretna, različite veličine, zavisno od stadijuma menstrualnog ciklusa (8). Benigne ciste ne dovode do retrakcije kože, ali kada dovoljno porastu mogu narušiti konturu kože koja ih prekriva. Većinom se nalaze kod žena u perimenopauzi (9).

U normalnom tkivu dojke mogu se naći fibrocistične promene i tada se često koristi termin grudvaste dojke. Bolesnice se žale na bol, tvrdoću, neravninu i uvećanje dojki, zavisno od cikličnih, hormonskih promena. Ukoliko su atipična ili epitelna hiperplazija udružene sa fibrocističnim promenama, postoji povećan rizik za nastanak maligniteta. Koža retko pokazuje abnormalnosti. Tegobe su obično prisutne kod nultipara i mogu se potpuno povući posle porođaja i laktacije. Ukoliko su prisutne i u starijim godinama, mogu rezultirati difuznom, nodularnom fibrozom dojki sa stvaranjem cista različite veličine, tj. hroničnim cističnim mastitisom (10).

Fibroadenom dojke je, nakon fibrocistične bolesti i karcinoma, treća bolest po učestalosti u ovoj regiji (10). Manifestuje se u vidu tvrdih, gumastih, glatkih, pokretnih i bezbolnih masa veličine od 1 do 5 cm. Juvenilni fibroadenom se viđa kod devojaka između 12 i 20 godina. Ovi tumori mogu poprimiti velike dimenzije i time narušiti konture kože koja ih prekriva i oblik same dojke (1).

Filoidni cistosarkom je retka vrsta sarkoma. Uglavnom je benigne prirode, ali u 10% slučajeva dolazi do maligne transformacije (1). Javlja se u vidu velikog, solitarnog i tvrdog nodusa (prosečna veličina je oko 5 cm u prečniku). Kod jako velikih tumora (prečnika preko 15 cm) dojke mogu postati izrazito napete, asimetrične, sa naglašenom vaskularizacijom, a površina kože je crvena, napeta i sjajna (11).

Usled rastezanja i ishemije kože izazvane pritiskom mogu se razviti ulceracije. Papilarni adenom bradavice poznat je pod nazivima erozivna adenomatoza bradavice, adenom bradavice, floridna papilomatoza i subareolarna duktalna papilomatoza bradavice. Radi se o kompleksnom benignom tumoru koji nastaje iz terminalnih kanala mlečne žlezde i subareoalnog tkiva (2). Najveća incidencija je među sredovečnim ženama, ali može se javiti i kod muškaraca, novorođenčadi i na prekobrojnim bradavicama. Histološki može nalikovati karcinomu dojke. Rani simptomi bolesti su unilateralni serozni ili krvavi iscedak iz bradavice koji se obično pojačava pred menstruaciju (2). Bol, svrab ili osećaj pečenja mogu se razvijati tokom meseci ili godina (1). Pregledom se može naći mali nodus ispod bradavice (10), a sama površina bradavice može biti ekcematozna, erodirana, granulisana ili prekrivena krustama (2). Aksilarna limfadenopatija nije prisutna. Često se postavlja pogrešna dijagnoza Padžetove bolesti ili ekcema. Nužan je patohistološki pregled imunoperoksidazom. Leči se lokalnom ekscizijom (2).

Papilomi bazalnih ćelija (seboroične bradavice) su posebno česti na submamarnim regijama sredovečnih i starijih žena. Obično su udruženi sa intertrigom. Lako se uklanjaju krioterapijom ili kiretažom (2). Pleksiformni neurofibromi se obično nalaze na periareolarnoj koži dojki u vidu velikih izraslina vezivnog tkiva koje palpatorno izgledaju kao vreće pune crva (12). Javljaju se kod neurofibromatoze, češće 1. tipa.

Maligni tumori

Karcinom dojki je najčešći maligni tumor kod žena. S obzirom na razvoj može se podeliti na preinvazivni (in situ) i invazivni. In situ lezije se dalje klasifikuju na lobularni karcinom in situ (LCIS) i duktalni karcinom in situ ( DCIS). Preinvazivni (in situ) karcinom dojke − kod LCIS nedostaju kliničke karakteristike na osnovu kojih bi se mogao prepoznati, najčešće se nađe slučajno pri histološkom pregledu tkiva dojke otklonjenog iz nekog drugog razloga. Kod 20−30% žena sa LCIS razviće se invazivni karcinom.

DCIS je prava preinvazivna lezija. Najčešće se otkriva mamografijom. Klinički se manifestuje kao palpabilna masa, iscedak iz bradavice ili Padžetova bolest.
Invazivni karcinom dojke se manifestuje u vidu palpabilne mase, retrakcije i iscetka iz bradavice, kožnih promena i bola (1). Najčešće se nađe palpabilna masa - kružna, tvrda, bezbolna i fiksirana za kožu ili duboke mišiće (10). U 45% slučajeva malignitet se razvija u gornjem spoljašnjem kvadrantu dojki (10). Poravnanje, širenje ili retrakcija bradavice mogu biti znak invazivnog karcinoma, ali moraju se razlikovati od benignog oblika koji je bilateralan, dugotrajan i povremeno se može manuelno korigovati (1). Progresivna ili naglo nastala retrakcija imaju nepovoljan tok. Iscedak iz bradavice je ređe manifestacija invazivnog karcinoma. Fiziološki iscedak može biti beo, žut, zelen ili plavocrn. Nepovoljni znaci su pojava iscedka iz samo jednog ili dva duktusa i krvav, serozan, spontan ili persistirajući iscedak. Promene na koži vezane za invazivni karcinom obuhvataju retrakciju kože i njenu inflamaciju (10). Retrakcija kože manifestuje se kao pliće ili dublje ulegnuće ili smanjenje čitave dojke, što se javlja kada neoplazma zahvati suspenzorni (Kuperov) ligament sa posledičnom fibrozom i skraćenjem.