+- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum)
+-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje)
+--- Forum: Maturski radovi (/Forum-maturski-radovi)
+--- Tema: Globalizacija i menadzment (/Thread-globalizacija-i-menadzment)
Globalizacija i menadzment - derrick - 26-03-2010 02:00 AM
SADRŽAJ:
UVODNA RAZMATRANJA 3
Uvod 3
Osnovna područja globalizacije 6
Različite definicije pojma globalizacije 7
Globalizacija i tehnologija 9
GLOBALNO POSLOVANJE 11
Karakateristike globalnog poslovanja 11
Evolucija globalnih korporacija 14
Razvoj globalnog načina razmišljanja 16
Globalizacija, menadžment, konkurentnost 17
Multinacionalna preduzeća 18
GLOBALNI MARKETING 20
Globalni i međunarodni marketing 20
Globalne marketing strategije 23
Izbor ciljnih tržišta u međunarodnom marketingu 25
Međunarodni marketing miks 26
Proizvod za međunarodno tržište 26
Cena u međunarodnom marketingu 27
Međunarodna promocija 29
Distribucija u međunarodnom marketingu 29
GLOBALNE STRATEGIJE 30
Globalne strategije nastupa na inostranom tržištu 30
Izvozna strategija ulaska na inotržište 30
Kooperativne strategije ulaska 32
Investicione strategije 32
ZAKLJUČNA RAZMATRANJA 34
Primer globalizacije 34
Zaključak 35
Literatura 36
UVODNA RAZMATRANJA
Uvod
Globalizacija predstavlja jednu od najvažnijih odlika tekućih trendova u procesu ekonomskog razvoja i modernizacije. Ključne promene desile su se na planu globalnih odnosa u svetskoj ekonomiji, koje se, u tom kontekstu sveukupnih promena, karakterišu ne samo prelazom u višu i složeniju fazu uspostavljanja međusobnih veza i relacija među učesnicima (države, regionalne ekonomske grupacije, firme), nego i nizom globalnih neravnoteža koje se javljaju usled već uveliko izgrađene ekonomske međuzavisnosti u svetskom reprodukcionom ciklusu.
Globalizacija tržišta, kao i tehnoloških, organizacionih, upotrebnih i troškovnih standarda proizvodnje, finansijskih i novčanih tokova, rezultat je ubrzane internacionalizacije tokom posleratnog razdoblja, a naročito tokom poslednjih 10-15 godina, kada prekogranični tokovi roba, novca i kapitala, tehnologija (znanja) i ljudi znatno premašuju porast BDP u svetu.
Proces globalizacije se u velikoj meri manifestuje kroz:
a) ubrzanu i masovnu tehnološku standardizaciju svih oblasti proizvodnje i života ljudi, i b) konvergenciju makroekonomskih i razvojnih politika različitih grupa zemalja.
Kvalitativne promene koje karakterišu međunarodnu razmenu, i to:
a) natprosečni rast izvoza visokosofisticiranih proizvoda,
b) rast intrafirmske razmene i
c) rast izvoza prerađenih proizvoda od zemalja sa niskim dohotkom ka privredno razvijenim zemljama
bile su podstaknute međunarodnim tokovima kapitala izraženim kroz njegova dva najvažnija oblika: kao strane direktne investicije i kao međunarodni zajmovi banaka. Tokovi kapitala praktično su kreirali novu tražnju i aktivirali nedovoljno iskorišćene potencijale i tržišta, sa snažnim multiplikativnim i akceleratorskim efektima na ukupan razvoj sveta, pa su kao takvi često bili generator tehnoloških transfera i odgovarajućih strukturnih promena i prilagođavanja, a u određenim situacijama i amortizer platnobilansnih i unutrašnjih, fiskalnih i socijalnih neravnoteža brojnih učesnika svetskog tržišta.
Rašireno je shvatanje da je uključivanje u međunarodne tokove razmene, odnosno trgovine, zamenilo međunarodnu pomoć kao sredstvo za industrijalizaciju i opšti ekonomski prosperitet u slučajevima mnogih manje razvijenih zemalja. Liberalizacija trgovinskih režima zasnovana na davanju prednosti tržišnim podsticajima i izvozno orijentisanim programima ključni je oblik izgrađivanja kompatibilnosti sa svetskim ekonomskim okruženjem.
Značajno obeležje globalizacije je tendencija rastuće međuzavisnosti: slabi uloga nacionalnih ekonomskih politika koja je posebno bila korisna za manje razvijene zemlje.
Elektronska transformacija informacija, uključujući kotacije na berzama, kao i međubankarski transfer na svetskom nivou, čine nacionalne ekonomije osetljivijim i podložnijim odlukama koje su izvan kontrole nacionalnih vlada.
Globalizacija se odnosi na proizvodnju i distribuciju proizvoda i usluga homogenog tipa i kvaliteta širom sveta. Ispoljava se opreznost prema shvatanju koje globalizaciju izjednačava sa opštom standardizaciom, sa malo segmentacije i adaptacije. Istraživanja pokazuju da se proizvodi u najvećem broju slučajeva prilagođavaju ciljnim tržištima.
Globalna preduzeća nisu samo ona koja imaju standardan proizvod za celo svetsko tržište, već i ona koja imaju standardizovan koncept proizvoda koji je moguće raditi u varijantama koje zahtevaju pojedina nacionalna tržišta. Imati globalni koncept proizvoda znači da je iz jedne bazične ideje moguće stvaranje niza različitih modela koji koriste bazično istu tehnologiju.
Predpostavka rastuće homogenizacije svetskog tržišta (teza o konvergenciji) omogućava preduzećima koja obavljaju svoje aktivnosti na međunarodnom tržištu da sa standardnim marketing konceptom opsluže tržišta mnoštva zemalja (teza o standardizaciji). Pri tome se uz odgovarajuću centralizaciju kompetencija odlučivanja (teza o centralizaciji) koriste efekti obima i sinergije koji se ogledaju u stabilnim prednostima u troškovima, na osnovu čega se izvodi ciklus uspeha.
Novija kretanja na svetskoj privredno političkoj sceni značajno su uticala na sam proces globalizacije dajući mu nove dimenzije, i to:
1. Urugvajska runda o liberalizaciji međunarodne trgovine imala je novu dimenziju u odnosu na ranijih sedam rundi: prvo, produbljeni su sporazumi koji sada obuhvataju nova pravila za usluge i prava intelektualne svojine, drugo, institucionalizaciju sporazuma u Svetsku trgovinsku organizaciju, i treće, dogovor koji se odnosi na uključivanje poljoprivrednih proizvoda i tekstila u postojeći institucionalni okvir.
2. Tokom 1980-tih godina mnoge zemlje su značajno smanjile ili potpuno napustile kontrolu međunarodnog kapitala. Zbog toga je porasla njegova međunarodna pokretljivost. Najznačajnija dejstva ovih kretanja na nacionalnu politiku su:
• U globalizovanoj privredi, na deviznom tržištu dominiraju kratkoročni tokovi kapitala sa dodatnim ograničenjima za nacionalnu stabilizacionu politiku.
• Dugoročna međugranična pokretljivost kapitala, odnosno strane direktne investicije, verovatno predstavljaju najuočljiviji aspekt globalizacije. Činjenica da su preduzeća postala više »slobodna« utiče na poresku moć države i na njen uticaj na zaposlenost.
• Povećana međunarodna pokretljivost portfolio investicija manje zabrinjava nego strane direktne investicije jer ne utiče direktno na zaposlenost. Međutim, portfolio investicije mogu negativno da utiču na poresku osnovu države.
3. Dok prve dve komponente globalizacije predstavljaju namernu političku akciju u pravcu olakšavanja ekonomske integracije, realna pokretačka snaga globalizacije je tehnološki napredak u transportu, i pre svega, napredak u informacijama i komunkacijama.
4. Poslednja determinanta globalizacije sadrži prihvatanje nekih vidova tržišne privrede i demokratske vladavine prava u sve većem broju zemalja.U meri u kojoj su ove privrede otvorile svoja tržišta za trgovinu i za strane direktne investicije i upostavile političko-ekonomski sistem koji se zasniva na slobodama, one su postale konkurentnije prema jezgru zemalja ekonomske integracije.
Rašireno je shvatanje da su dva glavna pokretača ekonomske globalizacije smanjivanje troškova prevoza i komunikacija u privatnom sektoru i smanjivanje prepreka na trgovinu i investicije u delu javnog sektora. Tehnološki napredak i inovacije utiču na smanjivanje troškova prevoza i komunikacije. Tako su, na primer, u posleratnom periodu ostvarena značajna smanjivanja troškova, čak i u pomorskom prevozu: supertankeri, kontejneri i kargo.
Važna pitanja vezana za globalizaciju odnose se na razloge zbog kojih ekonomisti smatraju da je ekonomska integracija veoma važna, odnosno koje su koristi slobodne trgovine za privredu.Nova teorija trgovine daje za osnovu verovanje da otvorenost privrede može imati stalan uticaj ne samo na nivo realnog GDP, već i na stopu privrednog rasta zemlje. Jača ekonomska povezanost sa ostatkom sveta ubrzava usvajanje naprednih tehnologija i najbolju praksu globalog upravljanja, podstiče inovacije i smanjivanje troškova i konkurenciju protiv monopola.
Ove dinamičke koristi potiču iz brojnih izvora. One obuhvataju koristi nastale usled povećanja tržišta i jačanja konkurencije. Ostali izvori obuhvataju tehnička unapređenja kroz pojačane kontakte sa strancima i njihove alternativne proizvodne stilove. Direktne investicije stranih preduzeća mogu povećati dotok znanja i izlaganje domaćeg tržišta uvoznoj konkurenciji koja sadrži tehnologiju razvijenu u inostranstvu. Svaki od ovih elemenata međunarodne trgovine i veza ima uticaj na poboljšanje rasta domaće privrede.
Osnovna područja globalizacije
Globalizacija označava ekonomski, politički i kulturni proces koji je omogućen brzim razvojem na poljima transporta i komunikacija, a koji je često vođen željom velikih korporacija za osvajanjem novih tržišta. On je istovremeno i kontroverzan proces.
Ekonomska globalizacija označava u prvom redu stvaranje i utvrđivanje pravila jedinstvenog svetskog tržišta sa slobodnim protokom robe i kapitala preko državnih granica.
Zagovornici ekonomske globalizacije tvrde da slobodno kretanje kapitala podstiče konkurenciju i razvoj.
Protivnici sa druge strane tvrde da velike multinacionalne korporacije koriste već zarađeni kapital da onemoguće stvaranje konkurenata sa kojima bi morali deliti tržište.
Politička globalizacija je tesno vezana uz ekonomsku globalizaciju.
Postojanje jedinstvenog svetskog tržišta smanjuje mogućnost nacionalnih država da direktno podstiču razvoj vlastite ekonomije postavljanjem pravila koja daju prednost vlastitim firmama.
Mesto donošenja odluka se prenosi iz državnih u međunarodne institucije čime se smanjuje mogućnost ljudi da direktnim izborima predstavnika vlasti utiču na vlastiti razvoj.
Kulturna globalizacija predstavlja susret različitih svetskih kultura i običaja. Protok robe, kapitala i ljudi preko državnih granica donosi sa sobom i protok navika, običaja i kultura.
Ovaj proces kod različitih ljudi često izaziva različite reakcije. Neki smatraju uticaj nove kulture pozitivnim razvojem koji obogaćuje postojeću kulturu dok drugi u novoj kulturi vide pretnju utvrđenim vrednostima i pravilima.
Različite definicije pojma globalizacije
Postoje različite definicije pojma globalizaije. Svaki autor koji se bavi ovim pojmom imna neko svoje viđenje ovog procesa.
Globalizacija je proces sve čvršćeg i intenzivnijeg povezivanja delova svetske privrede u jedinstvenu celinu.
Globalizacija je proces povezivanja industrijskih i finansijskih aktivnosti na svetskom tržištu koji je omogućen preovladavanjem liberalizacije kao opšteg trenda uz sve veći razvoj informacionih tehnologija.
Globalizacija podrazumava rušenje barijera nacionalnih tržišta, mogućnost poslovanja u više zemalja i susretanje sve više sa “globalnom konkurencijom”.
Globalizacija predstavlja jednu od najvažnijih promena u spoljašnjem okruženju večine kompanija. Globalizacija se odnosi na raspon, oblik, broj i kompleksnost bez presedana u poslovnim odnosima koji se odvijaju preko medjunarodnih granica.
Ostale defnicije izražavaju preovlađujuće uticaje u teoriji globalizacije:
1. “Globalizacija je neumoljiva integracija tržišta, država-nacija i tehnologija u do sada neviđenom stepenu koja omogućava pojedincima, korporacijama i državama-nacijama da protežu širom sveta dalje, brže, dublje i jeftinije nego ikad pre…širenje slobodnog tržišta kapitalizma do svake zemlje na svetu".
2. “ Globalizacija predstavlja kompresiju sveta i intenzifikacija svesti sveta kao celine. Karakteriše je konkretna globalna međuzavisnost i svest o globalnoj celini u dvadesetom veku”.
3.Globalizaciju čine društveni procesi u kojem iščezavaju geografska ograničenja na društvena i kulturna zbivanja i u kojem ljudi sve više postaju svesni toga”.
4. “Globalizacija je istorijska transformacija koju čini zbir određenih formi i instanci koje postaju globalne putem (i) aktivnog širenja praksi, vrednosti, tehnologija i drugih proizvoda ljudi na čitav svet, (ii) kada globalne prakse vrše rastući uticaj na živote ljudi, (iii) kada svet služi kao fokus za sve, ili kao premisa u uobličavanju ljudskih aktivnosti.”
============================================
Petar Jovanović – Leksikon menadžmenta, str. 81
Ekonomski leksikon, str. 265
Dejan Erić – Uvod u menadžment, str. 265
Stoner, Friman, Gilbert – Menadžment, str. 130
T.L. Friedman, The Lexus and the Olive Tree, 1999, p. 7-8
R. Robertson, Globalization, 1992, p. 8
M. Waters, Globalization, 1995, p. 3
M. Albrow, The Global Age, 1996, p. 88
Zaključak
Globalizacija je, bez sumnje, pojava koja u velikoj meri zaokuplja pažnju svih relevantnih struktura na svim nivoima i u svim oblastima.
Prednosti koje nosi sa sobom, ali i rizici, dovode je u sferu kontroverznih pojava sa dalekosežnim posledicama. Iako globalno ekonomsko okruženje u proteklom periodu karakterišu dramatične promene poput tehnoloških promena, liberalizacija politika i povećane konkurencije, proces globalizacije nigde nije tako očigledan kao na finansijskim tržištima, pa se zbog uočenih rizika sve više zahteva institucionalizacija kontrole nad globalizacijom.
Otvaranje domaćeg tržišta za strane investicije i transakcije vodi protočnijem i efikasnijem domaćem finansijskom tržištu, što opet povlači za sobom veće investicije, brži privredni rast i brži rast životnog standarda.
Globalnost profiliše dve vrste problema. Na nacionalnom nivou mora se redefinisati uloga vlada.
Kako je njihova sposobnost da utiču na poslovne aktivnosti sve više ograničena, a mogućnost dejstva se sve više pomera pred ogromnom snagom finansijskih tržišta, vlade su pod pritiskom da svoju ulogu pojačaju u dve ključne oblasti: s jedne strane, moraju nastojati da kroz politike koje donose obezbede povoljno okruženje i okvire za ekonomsku aktivnost, generisanje znanja i povećanu konkurentnost; s druge strane, svoje građane moraju obučiti veštinama i stručnošću potrebnom za suočavanje sa pritiscima i zahtevima koje nosi globalizacija.
Vlade će sve više biti procenjivane po svojoj sposobnosti rešavanja socijalnih posledica procesa globalizacije, kao i po načinima bslansiranja njenih destabilizirajućih uticaja.
Literatura:
1. Filipović, V., Kostić, M., Marketing menadžment, FON, Beograd, 2001
2. Erić, D., Uvod u menadžment, Beograd, 2001
3. Ilić, M., Marketing menadžment, FMMSP, Beograd, 2005
4. Jobber, D., Fahy, J., Osnovi marketinga, Data status, Beograd, 2006
5. Jović, M., Međunarodni marketing, Intermanet, Beograd, 2006
6. Kotler, Ph., Upravljanje marketingom, Mate, Zagreb, 1997
7. Milisavljević, M., Maričić, B., Gligorijević, M., Međunarodni marketing, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005
8. Robins, S., Coulter, M.,: Menadžment, Data status, Beograd, 2006
9. Stoner, Fridman, Gilbert – Menadžment, Želnid, Beograd, 1999
10. Popović T.: Aktuelna kretanja u međunarodnom okruženju i Jugoslavija – model tranzicije i tranzicioni potencijal Jugoslavije u zborniku »Izazovi razvoja na prelazu u XXI vek«, IEN, Beograd,1999
11. Jović M.: Globalni odnosi i fenomeni savremenog svetskog tržišta i Jugoslavije u zborniku »Izazovi razvoja na prelazu u XXI vek«, IEN, Beograd, 1999
12. Kovačević R.: Tranzicija i trgovinska politika, Institut za spoljnu trgovinu, Beograd, 2001
13. Petar Jovanović – Leksikon menadžmenta, str. 81
14. Senić R.: Upravljanje rastom i razvojem preduzeća, Savremena administracija, Beograd, 1993
15. T.L. Friedman, The Lexus and the Olive Tree
16. R. Robertson, Globalization, 1992
17. M. Waters, Globalization, 1995
18. M. Albrow, The Global Age, 1996
19. P. McMichael, Development and Social Change, 2000
20. J.H. Mittelman, The Globalization Syndrome, 2000
21. G. Soros, On Globalization, 2002
22. Gilpin R, Global Political Economy, 2001, p. 364
23. A. J. Scholte, Globalization – a critical introduction, 2000, p. 46
24. J. A. Scholte, “Globalization and Collective Identities”, in Identities in International Relations, edited by J. Krause and Neil Renwick
25. J. Baylis, S. Smith, The Globalization of World Politics, 2005
26. J. Neeraj, Globalisation or Recolonisation, 2001
27. Avinash J., Background to Globalisation, Center for Education and Documentation, Bombay, 2000
28. http://www.ismindia.org
29. http://www.knowledgebank.com
UVODNA RAZMATRANJA 3
Uvod 3
Osnovna područja globalizacije 6
Različite definicije pojma globalizacije 7
Globalizacija i tehnologija 9
GLOBALNO POSLOVANJE 11
Karakateristike globalnog poslovanja 11
Evolucija globalnih korporacija 14
Razvoj globalnog načina razmišljanja 16
Globalizacija, menadžment, konkurentnost 17
Multinacionalna preduzeća 18
GLOBALNI MARKETING 20
Globalni i međunarodni marketing 20
Globalne marketing strategije 23
Izbor ciljnih tržišta u međunarodnom marketingu 25
Međunarodni marketing miks 26
Proizvod za međunarodno tržište 26
Cena u međunarodnom marketingu 27
Međunarodna promocija 29
Distribucija u međunarodnom marketingu 29
GLOBALNE STRATEGIJE 30
Globalne strategije nastupa na inostranom tržištu 30
Izvozna strategija ulaska na inotržište 30
Kooperativne strategije ulaska 32
Investicione strategije 32
ZAKLJUČNA RAZMATRANJA 34
Primer globalizacije 34
Zaključak 35
Literatura 36
UVODNA RAZMATRANJA
Uvod
Globalizacija predstavlja jednu od najvažnijih odlika tekućih trendova u procesu ekonomskog razvoja i modernizacije. Ključne promene desile su se na planu globalnih odnosa u svetskoj ekonomiji, koje se, u tom kontekstu sveukupnih promena, karakterišu ne samo prelazom u višu i složeniju fazu uspostavljanja međusobnih veza i relacija među učesnicima (države, regionalne ekonomske grupacije, firme), nego i nizom globalnih neravnoteža koje se javljaju usled već uveliko izgrađene ekonomske međuzavisnosti u svetskom reprodukcionom ciklusu.
Globalizacija tržišta, kao i tehnoloških, organizacionih, upotrebnih i troškovnih standarda proizvodnje, finansijskih i novčanih tokova, rezultat je ubrzane internacionalizacije tokom posleratnog razdoblja, a naročito tokom poslednjih 10-15 godina, kada prekogranični tokovi roba, novca i kapitala, tehnologija (znanja) i ljudi znatno premašuju porast BDP u svetu.
Proces globalizacije se u velikoj meri manifestuje kroz:
a) ubrzanu i masovnu tehnološku standardizaciju svih oblasti proizvodnje i života ljudi, i b) konvergenciju makroekonomskih i razvojnih politika različitih grupa zemalja.
Kvalitativne promene koje karakterišu međunarodnu razmenu, i to:
a) natprosečni rast izvoza visokosofisticiranih proizvoda,
b) rast intrafirmske razmene i
c) rast izvoza prerađenih proizvoda od zemalja sa niskim dohotkom ka privredno razvijenim zemljama
bile su podstaknute međunarodnim tokovima kapitala izraženim kroz njegova dva najvažnija oblika: kao strane direktne investicije i kao međunarodni zajmovi banaka. Tokovi kapitala praktično su kreirali novu tražnju i aktivirali nedovoljno iskorišćene potencijale i tržišta, sa snažnim multiplikativnim i akceleratorskim efektima na ukupan razvoj sveta, pa su kao takvi često bili generator tehnoloških transfera i odgovarajućih strukturnih promena i prilagođavanja, a u određenim situacijama i amortizer platnobilansnih i unutrašnjih, fiskalnih i socijalnih neravnoteža brojnih učesnika svetskog tržišta.
Rašireno je shvatanje da je uključivanje u međunarodne tokove razmene, odnosno trgovine, zamenilo međunarodnu pomoć kao sredstvo za industrijalizaciju i opšti ekonomski prosperitet u slučajevima mnogih manje razvijenih zemalja. Liberalizacija trgovinskih režima zasnovana na davanju prednosti tržišnim podsticajima i izvozno orijentisanim programima ključni je oblik izgrađivanja kompatibilnosti sa svetskim ekonomskim okruženjem.
Značajno obeležje globalizacije je tendencija rastuće međuzavisnosti: slabi uloga nacionalnih ekonomskih politika koja je posebno bila korisna za manje razvijene zemlje.
Elektronska transformacija informacija, uključujući kotacije na berzama, kao i međubankarski transfer na svetskom nivou, čine nacionalne ekonomije osetljivijim i podložnijim odlukama koje su izvan kontrole nacionalnih vlada.
Globalizacija se odnosi na proizvodnju i distribuciju proizvoda i usluga homogenog tipa i kvaliteta širom sveta. Ispoljava se opreznost prema shvatanju koje globalizaciju izjednačava sa opštom standardizaciom, sa malo segmentacije i adaptacije. Istraživanja pokazuju da se proizvodi u najvećem broju slučajeva prilagođavaju ciljnim tržištima.
Globalna preduzeća nisu samo ona koja imaju standardan proizvod za celo svetsko tržište, već i ona koja imaju standardizovan koncept proizvoda koji je moguće raditi u varijantama koje zahtevaju pojedina nacionalna tržišta. Imati globalni koncept proizvoda znači da je iz jedne bazične ideje moguće stvaranje niza različitih modela koji koriste bazično istu tehnologiju.
Predpostavka rastuće homogenizacije svetskog tržišta (teza o konvergenciji) omogućava preduzećima koja obavljaju svoje aktivnosti na međunarodnom tržištu da sa standardnim marketing konceptom opsluže tržišta mnoštva zemalja (teza o standardizaciji). Pri tome se uz odgovarajuću centralizaciju kompetencija odlučivanja (teza o centralizaciji) koriste efekti obima i sinergije koji se ogledaju u stabilnim prednostima u troškovima, na osnovu čega se izvodi ciklus uspeha.
Novija kretanja na svetskoj privredno političkoj sceni značajno su uticala na sam proces globalizacije dajući mu nove dimenzije, i to:
1. Urugvajska runda o liberalizaciji međunarodne trgovine imala je novu dimenziju u odnosu na ranijih sedam rundi: prvo, produbljeni su sporazumi koji sada obuhvataju nova pravila za usluge i prava intelektualne svojine, drugo, institucionalizaciju sporazuma u Svetsku trgovinsku organizaciju, i treće, dogovor koji se odnosi na uključivanje poljoprivrednih proizvoda i tekstila u postojeći institucionalni okvir.
2. Tokom 1980-tih godina mnoge zemlje su značajno smanjile ili potpuno napustile kontrolu međunarodnog kapitala. Zbog toga je porasla njegova međunarodna pokretljivost. Najznačajnija dejstva ovih kretanja na nacionalnu politiku su:
• U globalizovanoj privredi, na deviznom tržištu dominiraju kratkoročni tokovi kapitala sa dodatnim ograničenjima za nacionalnu stabilizacionu politiku.
• Dugoročna međugranična pokretljivost kapitala, odnosno strane direktne investicije, verovatno predstavljaju najuočljiviji aspekt globalizacije. Činjenica da su preduzeća postala više »slobodna« utiče na poresku moć države i na njen uticaj na zaposlenost.
• Povećana međunarodna pokretljivost portfolio investicija manje zabrinjava nego strane direktne investicije jer ne utiče direktno na zaposlenost. Međutim, portfolio investicije mogu negativno da utiču na poresku osnovu države.
3. Dok prve dve komponente globalizacije predstavljaju namernu političku akciju u pravcu olakšavanja ekonomske integracije, realna pokretačka snaga globalizacije je tehnološki napredak u transportu, i pre svega, napredak u informacijama i komunkacijama.
4. Poslednja determinanta globalizacije sadrži prihvatanje nekih vidova tržišne privrede i demokratske vladavine prava u sve većem broju zemalja.U meri u kojoj su ove privrede otvorile svoja tržišta za trgovinu i za strane direktne investicije i upostavile političko-ekonomski sistem koji se zasniva na slobodama, one su postale konkurentnije prema jezgru zemalja ekonomske integracije.
Rašireno je shvatanje da su dva glavna pokretača ekonomske globalizacije smanjivanje troškova prevoza i komunikacija u privatnom sektoru i smanjivanje prepreka na trgovinu i investicije u delu javnog sektora. Tehnološki napredak i inovacije utiču na smanjivanje troškova prevoza i komunikacije. Tako su, na primer, u posleratnom periodu ostvarena značajna smanjivanja troškova, čak i u pomorskom prevozu: supertankeri, kontejneri i kargo.
Važna pitanja vezana za globalizaciju odnose se na razloge zbog kojih ekonomisti smatraju da je ekonomska integracija veoma važna, odnosno koje su koristi slobodne trgovine za privredu.Nova teorija trgovine daje za osnovu verovanje da otvorenost privrede može imati stalan uticaj ne samo na nivo realnog GDP, već i na stopu privrednog rasta zemlje. Jača ekonomska povezanost sa ostatkom sveta ubrzava usvajanje naprednih tehnologija i najbolju praksu globalog upravljanja, podstiče inovacije i smanjivanje troškova i konkurenciju protiv monopola.
Ove dinamičke koristi potiču iz brojnih izvora. One obuhvataju koristi nastale usled povećanja tržišta i jačanja konkurencije. Ostali izvori obuhvataju tehnička unapređenja kroz pojačane kontakte sa strancima i njihove alternativne proizvodne stilove. Direktne investicije stranih preduzeća mogu povećati dotok znanja i izlaganje domaćeg tržišta uvoznoj konkurenciji koja sadrži tehnologiju razvijenu u inostranstvu. Svaki od ovih elemenata međunarodne trgovine i veza ima uticaj na poboljšanje rasta domaće privrede.
Osnovna područja globalizacije
Globalizacija označava ekonomski, politički i kulturni proces koji je omogućen brzim razvojem na poljima transporta i komunikacija, a koji je često vođen željom velikih korporacija za osvajanjem novih tržišta. On je istovremeno i kontroverzan proces.
Ekonomska globalizacija označava u prvom redu stvaranje i utvrđivanje pravila jedinstvenog svetskog tržišta sa slobodnim protokom robe i kapitala preko državnih granica.
Zagovornici ekonomske globalizacije tvrde da slobodno kretanje kapitala podstiče konkurenciju i razvoj.
Protivnici sa druge strane tvrde da velike multinacionalne korporacije koriste već zarađeni kapital da onemoguće stvaranje konkurenata sa kojima bi morali deliti tržište.
Politička globalizacija je tesno vezana uz ekonomsku globalizaciju.
Postojanje jedinstvenog svetskog tržišta smanjuje mogućnost nacionalnih država da direktno podstiču razvoj vlastite ekonomije postavljanjem pravila koja daju prednost vlastitim firmama.
Mesto donošenja odluka se prenosi iz državnih u međunarodne institucije čime se smanjuje mogućnost ljudi da direktnim izborima predstavnika vlasti utiču na vlastiti razvoj.
Kulturna globalizacija predstavlja susret različitih svetskih kultura i običaja. Protok robe, kapitala i ljudi preko državnih granica donosi sa sobom i protok navika, običaja i kultura.
Ovaj proces kod različitih ljudi često izaziva različite reakcije. Neki smatraju uticaj nove kulture pozitivnim razvojem koji obogaćuje postojeću kulturu dok drugi u novoj kulturi vide pretnju utvrđenim vrednostima i pravilima.
Različite definicije pojma globalizacije
Postoje različite definicije pojma globalizaije. Svaki autor koji se bavi ovim pojmom imna neko svoje viđenje ovog procesa.
Globalizacija je proces sve čvršćeg i intenzivnijeg povezivanja delova svetske privrede u jedinstvenu celinu.
Globalizacija je proces povezivanja industrijskih i finansijskih aktivnosti na svetskom tržištu koji je omogućen preovladavanjem liberalizacije kao opšteg trenda uz sve veći razvoj informacionih tehnologija.
Globalizacija podrazumava rušenje barijera nacionalnih tržišta, mogućnost poslovanja u više zemalja i susretanje sve više sa “globalnom konkurencijom”.
Globalizacija predstavlja jednu od najvažnijih promena u spoljašnjem okruženju večine kompanija. Globalizacija se odnosi na raspon, oblik, broj i kompleksnost bez presedana u poslovnim odnosima koji se odvijaju preko medjunarodnih granica.
Ostale defnicije izražavaju preovlađujuće uticaje u teoriji globalizacije:
1. “Globalizacija je neumoljiva integracija tržišta, država-nacija i tehnologija u do sada neviđenom stepenu koja omogućava pojedincima, korporacijama i državama-nacijama da protežu širom sveta dalje, brže, dublje i jeftinije nego ikad pre…širenje slobodnog tržišta kapitalizma do svake zemlje na svetu".
2. “ Globalizacija predstavlja kompresiju sveta i intenzifikacija svesti sveta kao celine. Karakteriše je konkretna globalna međuzavisnost i svest o globalnoj celini u dvadesetom veku”.
3.Globalizaciju čine društveni procesi u kojem iščezavaju geografska ograničenja na društvena i kulturna zbivanja i u kojem ljudi sve više postaju svesni toga”.
4. “Globalizacija je istorijska transformacija koju čini zbir određenih formi i instanci koje postaju globalne putem (i) aktivnog širenja praksi, vrednosti, tehnologija i drugih proizvoda ljudi na čitav svet, (ii) kada globalne prakse vrše rastući uticaj na živote ljudi, (iii) kada svet služi kao fokus za sve, ili kao premisa u uobličavanju ljudskih aktivnosti.”
============================================
Petar Jovanović – Leksikon menadžmenta, str. 81
Ekonomski leksikon, str. 265
Dejan Erić – Uvod u menadžment, str. 265
Stoner, Friman, Gilbert – Menadžment, str. 130
T.L. Friedman, The Lexus and the Olive Tree, 1999, p. 7-8
R. Robertson, Globalization, 1992, p. 8
M. Waters, Globalization, 1995, p. 3
M. Albrow, The Global Age, 1996, p. 88
Zaključak
Globalizacija je, bez sumnje, pojava koja u velikoj meri zaokuplja pažnju svih relevantnih struktura na svim nivoima i u svim oblastima.
Prednosti koje nosi sa sobom, ali i rizici, dovode je u sferu kontroverznih pojava sa dalekosežnim posledicama. Iako globalno ekonomsko okruženje u proteklom periodu karakterišu dramatične promene poput tehnoloških promena, liberalizacija politika i povećane konkurencije, proces globalizacije nigde nije tako očigledan kao na finansijskim tržištima, pa se zbog uočenih rizika sve više zahteva institucionalizacija kontrole nad globalizacijom.
Otvaranje domaćeg tržišta za strane investicije i transakcije vodi protočnijem i efikasnijem domaćem finansijskom tržištu, što opet povlači za sobom veće investicije, brži privredni rast i brži rast životnog standarda.
Globalnost profiliše dve vrste problema. Na nacionalnom nivou mora se redefinisati uloga vlada.
Kako je njihova sposobnost da utiču na poslovne aktivnosti sve više ograničena, a mogućnost dejstva se sve više pomera pred ogromnom snagom finansijskih tržišta, vlade su pod pritiskom da svoju ulogu pojačaju u dve ključne oblasti: s jedne strane, moraju nastojati da kroz politike koje donose obezbede povoljno okruženje i okvire za ekonomsku aktivnost, generisanje znanja i povećanu konkurentnost; s druge strane, svoje građane moraju obučiti veštinama i stručnošću potrebnom za suočavanje sa pritiscima i zahtevima koje nosi globalizacija.
Vlade će sve više biti procenjivane po svojoj sposobnosti rešavanja socijalnih posledica procesa globalizacije, kao i po načinima bslansiranja njenih destabilizirajućih uticaja.
Literatura:
1. Filipović, V., Kostić, M., Marketing menadžment, FON, Beograd, 2001
2. Erić, D., Uvod u menadžment, Beograd, 2001
3. Ilić, M., Marketing menadžment, FMMSP, Beograd, 2005
4. Jobber, D., Fahy, J., Osnovi marketinga, Data status, Beograd, 2006
5. Jović, M., Međunarodni marketing, Intermanet, Beograd, 2006
6. Kotler, Ph., Upravljanje marketingom, Mate, Zagreb, 1997
7. Milisavljević, M., Maričić, B., Gligorijević, M., Međunarodni marketing, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005
8. Robins, S., Coulter, M.,: Menadžment, Data status, Beograd, 2006
9. Stoner, Fridman, Gilbert – Menadžment, Želnid, Beograd, 1999
10. Popović T.: Aktuelna kretanja u međunarodnom okruženju i Jugoslavija – model tranzicije i tranzicioni potencijal Jugoslavije u zborniku »Izazovi razvoja na prelazu u XXI vek«, IEN, Beograd,1999
11. Jović M.: Globalni odnosi i fenomeni savremenog svetskog tržišta i Jugoslavije u zborniku »Izazovi razvoja na prelazu u XXI vek«, IEN, Beograd, 1999
12. Kovačević R.: Tranzicija i trgovinska politika, Institut za spoljnu trgovinu, Beograd, 2001
13. Petar Jovanović – Leksikon menadžmenta, str. 81
14. Senić R.: Upravljanje rastom i razvojem preduzeća, Savremena administracija, Beograd, 1993
15. T.L. Friedman, The Lexus and the Olive Tree
16. R. Robertson, Globalization, 1992
17. M. Waters, Globalization, 1995
18. M. Albrow, The Global Age, 1996
19. P. McMichael, Development and Social Change, 2000
20. J.H. Mittelman, The Globalization Syndrome, 2000
21. G. Soros, On Globalization, 2002
22. Gilpin R, Global Political Economy, 2001, p. 364
23. A. J. Scholte, Globalization – a critical introduction, 2000, p. 46
24. J. A. Scholte, “Globalization and Collective Identities”, in Identities in International Relations, edited by J. Krause and Neil Renwick
25. J. Baylis, S. Smith, The Globalization of World Politics, 2005
26. J. Neeraj, Globalisation or Recolonisation, 2001
27. Avinash J., Background to Globalisation, Center for Education and Documentation, Bombay, 2000
28. http://www.ismindia.org
29. http://www.knowledgebank.com