Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Vođstvo ili liderstvo (leadership) je ključna varijabla organizacionog ponašanja koja je predominantno određena ličnim osobinama pojedinaca i karakteristikama sredine. Vođenje je istraživano još krajem 30-ih godina XX veka, kada su se pojavile prve studije. One su se bavile funkcionalnim aspektima poslovnog vođenja. Težište je bilo na efektivnom upravljanju kapitalom i materijalnim resursima. Cilj je bio da se postigne konkurentska prednost putem efikasnosti. Međutim, funkcionalni pristup doprineo je da se liderstvo tumači kao statična i stereotipna aktivnost. Novo shvatanje pojma liderstva vezano je za primenu bihejviorističkih pristupa u menadžmentu, u kojima je težište na ponašanju ljudi u radnoj sredini. Vođstvo se posmatra kao način ili oblik upravljanja ponašanjem ljudi u organizaciji, sa ciljem da se postigne konkurentska prednost pomoć u ljudi kao najznačajnijeg resursa u savremenoj privredi .Nakon iscrpnog pregleda literature o liderstvu, Ralf Stogdil (Ralph M. Stogdill) je zaključio da „postoji gotovo onoliko definicija liderstva koliko i osoba koje su pokušale da definišu taj pojam“ . Vođstvo se, dosada, određivalo pomoću ličnih osobina, ponašanja vođe, obrazaca interakcije, odnosa između uloga, percepcija sledbenika, uticaja nad sledbenicima, uticaja na zadatke i uticaja na organizacionu kulturu.

Velik broj studija o liderstvu pojavio se u poslednjih sto godina. Ova tema fascinira kako istraživače, tako i menadžere . Zanimljivo je da 1896. godine u Kongresnoj biblioteci SAD nije postojala ni jedna knjiga o liderstvu, ali je već 1981. Bas (B. M. Bass) pronašao preko 5000 bibliografskih jedinica o ovoj temi . Neslaganje oko definisanja liderstva potiče iz činjenice da ono uključuje složen međuodnos vođe, sledbenika i situacije . Vođstvo se izražava ili iskazuje kroz odnos između ljudi i nužno pretpostavlja „sledbeništvo“ kao svoju dopunu. Da bi neko mogao da utiče neko drugi mora „dopustiti“ da se na njega utiče. [taviše, lider i sledbenik (sledbenici) moraju biti bar labavo organizovani oko nekog zajedničkog ili unapred dogovorenog cilja ili misije, za čije se postizanje smatra da delom zavisi od odnosa lider–podređeni . Da bi postojao lider, neophodna je grupa. Grupe su sastavni deo organizacije. Dužnost menadžera je da bude svestan postojanja grupa i da je u stanju da ih koristi. Grupa nastaje interakcijom dvoje ili više pojedinaca koji utiču jedni na druge kako bi se ostvarila zajednička svrha. Rad u grupi može da bude i frustrirajuće iskustvo, tako da tezu da grupe postoje kako bi svojim rezultatima prevazišle domete pojedinačnih članova nije uvek moguće dokazati. To se naročito odnosi na grupe u kojima postoje talentovani i obrazovani pojedinci sa natprosečnim mogućnostima. Grupe su nezaobilazna karakteristika svake organizacije, tako da je značajan deo menadžerske aktivnosti posvećen radu u (i sa) različitim grupama...

Sadržaj:

UVOD 1
1.1 Liderstvo u bankama 3
1.1.1 Neke karakteristike savremenog bankarskog liderstva 4
1.2 Standardizacija i automatizacija bankarskog poslovanja 5
1.3 Liderski stilovi u bankama 7
1.3.1 Klasični liderski stilovi 7
1.3.2 Savremeni liderski stilovi 8
1.4 Izbor liderskog stila 13
ZAKLJUČAK 17
LITERATURA 18