Иван Цанкар (Врхника, 10. мај 1876. - Љубљана, 11. децембар 1918.), словеначки књижевник.
Студирао је у Бечу технику, али је није завршио и потпуно се посветио књижевности. У словеначкој књижевности јавио се песмама и збирком "Еротика", која је озлоједила конзервативне кругове те је љубљански бискуп Јеглич откупио целу збирку и запалио је. Један је од твораца словеначке модерне, у савременом политичком животу био је ангажован као социјалдемократа, а његове политичке идеје нашле су одраза у свим његовим делима. Тематски је обухватио све слојеве словеначког друштва: од сељака до интелигенције, а стилом варира од неуромантичког до натуралистичког. Главне су карактеристике његових проза и драма оштра психолошка и социолошка анализа. Његова дела су делимично преведена на многе језике, чак и на кинески и индијски.
Цанкар се 1913 у предавању Словенци и Југословени недвосмислено се опредељује за југословенско заједништво. Због тога је у јесен 1914 био неколико недеља затворен у љубљанском Граду.