Almustafa, izabrani i ljubljeni, koji bijaše osvit vlastitog dana, dvanaest godina u gradu Orfalesu čekaše brod koji je trebalo da se vrati i da ga odnese natrag na rodni mu otok.

Tad jedan ratar reče: Pričaj nam o Radu. A on odgovori rečima ovim:
Vi radite da biste održali korak sa zemljom i duhom zemlje.
Jer, biti jalov znači otuđiti se od godišnjih doba i iskoračiti iz litanije života što kroči u sjaju i ponosnom povinovanju put beskraja.
Dok radite, vi ste frula kroz čije se srce šapat sati promeće u muziku.
Ko će od vas da bude trska, nema i zamukla, kada sve druge pevaju zajedno i uglas?
Stalno vam govore da je rad prokletstvo, a trud nesreća.
Ali ja vam kažem da radeći ispunjavate deo zemljinog najdaljeg sna, vama namenjenog kada je taj san rođen, I držeći se truda vi istinski volite život.
A voleti život kroz trud znači biti najprisniji sa najskrovitijom tajnom života.
Ali, ako u patnji svojoj nazivate rođenje nedaćom a izdržavanje tela kletvom koja vam je ispisana na čelu, onda vam ja odgovaram da ništa osim znoja sa čela neće izbrisati to što je napisano.