Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski
Biološka aktivnost karboksilnih kiselina - Verzija za štampu

+- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum)
+-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje)
+--- Forum: Maturski radovi (/Forum-maturski-radovi)
+--- Tema: Biološka aktivnost karboksilnih kiselina (/Thread-biolo%C5%A1ka-aktivnost-karboksilnih-kiselina)


Biološka aktivnost karboksilnih kiselina - derrick - 22-01-2010 03:19 PM

Biološki važna arahidonska kiselina
Sistematski naziv kiseline 5, 8,11,14 –elkoza tetraenska kiselina

Prirodne nezasićene masne kiseline mogu da podlegnu daljoj transformaciji u različito strukturno neobična jedinjenja. Jedan takav primer je arahidonska kiselina, koja je biološki prekursor mnogih važnih jedinjenja u ljudskom organizmu, kao što su prostaglandini, tromboksani, prostaciklini i leukotrieni. Arahidonska kiselina je biološki važna nezasićena masna kiselina. Nastaje iz membranskih fosfolipida i masnih kiselina djelovanjem različitih fosfolipaza.

Ovi molekuli imaju jako farmakološko dejstvo. Na primer, neki prostaglandini izazivaju zapaljenje tkiva povezanog sa reumatičnim artritisom. Derivat salicilne kiseline, aspirin C9H8O4 , deluje protiv takvih simptoma inhibicijom transformacije arahidonske kiseline u prostaglandine. Početkom devedesetih godina prošlog veka, utvrđeno je da astma, oboljenje od kojeg boluje oko 15 miliona Amerikanaca pripada hroničnim zapaljenskim procesima. Skorašnja istraživanja ukazuju da leukotrieni učestvuju u prenosu upala disajnih funkcija, a tromboksani dovode do bronhospazmi. Zbog toga se neki antiinflamatorni agensi, kao što su kortikosteroidi, koriste u lečenju astme, jer mogu da blokiraju sintezu arahidonske kiseline.


Masne trans-kiseline i zdravlje

Više od 90% prirodnih nezasićenih masnih kiselina ima cis-dvostruke veze ugljenik-ugljenik, koje doprinose smanjenju tačke topljenja biljnih ulja u odnosu na masti. Katalitičkom hidrogenizacijom biljnih ulja dobija se čvrsta supstanca , margarin. Međutim, ovim procesom ne hidrogenizuju se sve dvostruke veze: znatan deo njih pod uticajem katalizatora zaostaje u finalnom čvrstom proizvodu. Na prmer, čvrsti margarin sadrži oko 35% zasićenih masnih kiselina (ZMK) i 12% trans-masnih kiselina (TMK). Meki margarin (za mazanje), koji se kraće izlaže dejstvu katalizatora, sadži oko 15% ZMK i 5% TMK. Poređenja radi, prirodni buter sadrži više od 50% ZMK, ali samo 3-4% TMK.

Posledice koje izazivaju TMK u ljudskoj ishrani: odavno se sumnjalo da se TMK ne metabolišu u ljudskom organizmu na isti način kao cis-izomeri; šezdesetih godina prošlog veka ta sumnja je potvrđena isrtraživanjima koja su pokazala da TMK znatno utiče na metabolizam lipida. Možda je najalarmantniji rezultat bio da se TMK akumuliraju u ćelijskim membranama i povećavaju koncentraciju lipoproteina male gustine (low-density lipoproteins, LDL, popularnog, ali netačnog imena ,,loš holesterol”), a snižavaju koncentraciju lipoproteina velike gustine (high density lipoproteins, HDL, takozvani ,,dobar holesterol”) u krvi.

Istaživanja iz devedesetih godina prošlog veka ukazuju da TMK iz hrane povećavaju rizik pojave raka dojke i srčanih oboljenja. Veruje se da TMK imaju manje povoljan uticaj na ljudsko zdravlje, čak i od ZMK. U uobičajenoj ishrani, TMK se nalaze u maloj količini, ali je njihov sadržaj znatno povećan u prženoj, brzo pripremljenoj hrani (fast food) i gotovim prehrambenim proizvodima (kolači, keks, krekeri) u kojima se dostize 30-50% ukupnih masti. Pored preporuke Američkog udruženja za srčana oboljenja, da u unetim kalorijama do 30% treba da potiče od masti, potrebno je imati na umu i potencijalni rizik od preteranog konzumiranja TMK.