Kiseline baze soli - Verzija za štampu +- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum) +-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje) +--- Forum: Maturski radovi (/Forum-maturski-radovi) +--- Tema: Kiseline baze soli (/Thread-kiseline-baze-soli)

Kiseline baze soli - derrick - 22-01-2010 03:17 PM Baze Baza ili lužina je jedna od osnovnih kategorija hemijskih jedinjenja. Po klasičnoj, jonskoj teoriji Arenijusa baza je hemijsko jedinjenje, koje u vodenom rastvoru, usled disocijacije izdvajanjem jona OH−, povećava njihovu koncentraciju a smanjuje koncentraciju H+ jona (povećava pH rastvora). Arenijusove baze su rastvorljive u vodi i ovi rastvori uvek imaju pH veći od 7. Po protolitičkoj teoriji, baza je svako hemijsko jedinjenje koje je akceptor (primalac) katjona vodonika (H + ),tj. protona, u uslovima date reakcije. Npr. u reakciji: jedinjenje HA je kiselina, a jedinjenje B baza. Hemijska jedinjenja (sa izuzetkom nekoliko veoma jakih kiselina i baza) mogu u zavisnosti od uslova da vrše ulogu kiseline ili baze – ovakva jedinjenja se zovu amfoterna jedinjenja. Najnoviju i najprihvaćeniju opštu definiciju baze dao je Luis Baza je jedinjenje, koje je donor (davalac) elektronskog para u uslovima date hemijske reakcije. Osobine baza: • Pri dodiru su klizave • Menjaju boju lakmusa iz crvene u plavu • Imaju gorak ukus • Reaguju sa kiselinama pri čemu nastaju soli • Vodeni rastvori provode električnu struju • Soda-bikarbona, sredstvo za pranje sudova, sapun i mnoge druge supstance • Pomenute baze su slabe, deluju "sapunjavo" na dodir, rastvaraju kiseline iz kože i pretvaraju ih u supstance nalik sapunu • Baze neutrališu kiseline • Jake baze - veoma razarajuće i nagrizaju kožu na dodir; u baze spada i kaustična soda (NaOH), koja se koristi za čišćenje u industriji • Baze su jedinjenja koja u vodenom rastvoru kao jedine negativne jone daju hidroksidne jone Slika 6 - Hemijska reakcija u kojoj natrijum hidroksid razara tablu aluminijuma! Podela baza Baze se mogu podeliti prema više kriterijuma: • prema vrsti susptance • prema jačini • prema broju hidroksidnih grupa 2.3.1.1 Podela baza prema vrsti supstance • Jonski hidroksidi: NaOH, KOH, Ca(OH)2 • Molekulske supstance: NH3 2.3.1.2 Podela baza prema jačini • Jake: NaOH, KOH, Ca(OH)2, Ba(OH)2 ... NaOH(aq) → Na+(aq) + OH-(aq) • Slabe: NH3, Al(OH)3, Zn(OH)2 ... NH3(aq) + H2O(l) ⇄ NH4 +(aq) + OH-(aq) 2.3.1.3 Podela baza prema broju hidroksidnih grupa • Jednokisele: NaOH, KOH ... • Dvokisele: Ca(OH)2, Mg(OH)2... • Trokisele: Al(OH)3, Fe(OH)3 ... Disocijacija višekiselih baza: Ca(OH)2(aq) → Ca(OH)+(aq) + OH-(aq) Ca(OH)+(aq) ⇄ Ca2+(aq) + OH-(aq) Dobijanje: 1. CaO(s) + H2O(l) → Ca(OH)2(aq) 2. 2 Na(s) + 2 H2O(l) → 2 NaOH(aq) + H2(g) 3. FeCl3(aq) + 3 NaOH(aq) → Fe(OH)3(s) + 3 NaCl(aq) Reakcije baza 1. NaOH(aq) + HCl(aq) → NaCl(aq) + H2O 2. Ca(OH)2(aq) + CO2(g) → CaCO3(s) + H2O 3. 2 NaOH(aq) + ZnO(s) + H2O(l) → Na2Zn(OH)4(aq) 4. 2 Al(s) + 2 NaOH(aq) + 6 H2O(l) → 2 NaAl(OH)4(aq) + 3 H2(g) Soli U hemiji, so je opšti termin koji se koristi za jonska jedinjenja sastavljena od pozitivno naelektrisanih katjona i negativno naelektrisanih anjona, tako da je proizvod neutralan i bez naelektrisanja. Ovi joni mogu biti neorganski (Cl-) kao i organski (CH3-COO-) i jednoatomski (F-) kao i višeatomski joni (SO42-). Rastopi i vodeni rastvori soli se zovu elektroliti. Oni, kao i istopljene soli, provode elektricitet. Cviterioni su soli koje sadrže anjonski i katjonski centar u istom molekulu, kao na primer amino kiseline, mnogi metaboliti, peptidi i proteini. Smeše više različitih jona u rastvoru kao što je citoplazma ćelije, u krvi, urinu, biljnom soku i mineralnoj vodi najčešće ne stvaraju definisane soli posle isparavanja vode. Slika 7 - Kristalna rešetka soli Osobine soli: Jaki elektroliti i uglavnom jonska jedinjenja Mogu se izvesti: - Iz kiselina, zamenom vodonikovih atoma atomima metala - Iz baza, zamenom hidroksidnih grupa kiselinskim ostatcima Većina soli se može dobiti reakcijom neutralizacije. Prema stepenu izvršene neutralizacije soli se dele u tri grupe: 1.Normalne (neutralne) soli: H2SO4(aq) + Ca(OH)2(aq) →CaSO4(s) + 2 H2O(l) • Nastaju potpunom neutralizacijom kiselina i baza: CaSO4, Mg3(PO4)2, BaCl2, CaCl2, NH4NO3, NaCl, KNO3, KCN, NH4NO2, Al2(SO4)3 .... • Vodeni rastvori ovih soli mogu reagovati kiselo, bazno ili neutralno 2. Kisele soli H2SO4(aq) + NaOH(aq) →NaHSO4(aq) + H2O(l) • Nastaju nepotpunom neutralizacijom poliprotonskih kiselina: NaHCO3, Ca(HCO3)2, Mg(HSO4)2, Mg(H2PO4)2, K2HPO4, NaHSO4 .... NaHSO4(aq) + NaOH(aq) →Na2SO4(aq) + H2O(l) 3. Bazne soli Ca(OH)2(aq) + HCl(aq) →CaOHCl(aq) + H2O(l) • Nastaju nepotpunom neutralizacijom višekiselih baza: Al(OH)(NO3)2, Mg(OH)Cl, (CaOH)2SO4, Ca(OH)NO3, (BaOH)3PO4 ... CaOHCl(aq) + HCl(aq) →CaCl2(aq) + H2O(l) Postoje još dve vrste soli nastale drugim postupcima: 4. Dvogube soli • Nastaju kristalizacijom iz rastvora dveju soli M+M3+(SO4)2 ・ 12 H2O M+(Na+, K+, NH4 + ...) M3+(Al3+, Fe3+, Cr3+...) • Dvogube soli ovoga tipa – stipse KAl(SO4)2 ・ 12 H2O - kalijumova stipsa KAl(SO4)2 ・ 12 H2O →K+ + Al3+ + 2 SO4 2- + 12 H2O 5. Kompleksne soli • Sadrže kompleksne jone kao katjone ili kao anjone: K[Ag(CN)2], [Cu(NH3)4](OH)2 .... DOBIJANJE SOLI: 1. 2 NaOH + H2S →Na2S + 2 H2O 2. CaO + CO2 →CaCO3 3. PbO + N2O5 →Pb(NO3)2 4. PbO + Na2O →Na2PbO2 (natrijum-plumbit) 5. Zn + H2SO4 →ZnSO4 + H2 6. NaCl + AgNO3 →AgCl + NaNO3 Učestalost Soli su najčešće čvrsti kristali sa relativno visokom tačkom topljenja. Međutim, postoje soli koje su tečne na sobnoj temperaturi, takozvane jonske tečnosti. Neorganske soli obično imaju malu tvrdoću i malu sposobnost zgušnjavanja, slično kuhinjskoj soli