Činjenice koje utiču na razvoj agresivnosti su brojne. Detetov temperament, jer od njega zavisi kako će se dete nositi s agresivnošću; on je deo ličnosti koji je najverojatnije vezan uz genetiku ( tri osnovna temperamenta – lagan ili fleksibilan u 60 % dece, plašljiv ili osetljiv u 25 % dece i težak ili svadljiv u 15 % dece ). Porodica i nivo stresa i pozitivni i negativni odnosi unutar nje utiču kako dete uči o agresivnosti, deca oblikuju svoje ponašanje posmatrajući odrasle oko sebe i imitirajući ih. Zajednica koja razume i podržava dečja prava i nudi im zdrave alternative za rekreaciju i načine kako se nositi s mnogim situacijama. Okolina, kao domaćinstvo, škola i susedstvo, doprinose agresivnosti, npr jaka vrućina ili gužva je povećavaju. Kultura, vezana uz uticaj televizije i društva, gledajući rešavanje problema fizičkim nasiljem, deca uče da je to prihvatljivo ponašanje.

U prvoj godini života plaču i grizu. Mala deca iskazuju agresiju kroz igračke. Pratite koja aktivnost je podstiče. Predškolci, od 2 do 5 godina, učenjem govora, uz roditeljsku podršku smanjuju nivo agresivnosti. Bitno je i znati koje ponašanje je normalno. Normalno je da su predškolci egocentrični i ne mogu sagledati neke veze i s drugog stajališta. Mala deca vide sve ili ništa, ne vide da neko nije skroz loš ili dobar. Ne mogu planirati budućnost, trebaju im konkretne smernice, kao slike, da bi zapamtili kako se ponašati. Ne razlikuju stvarnost i maštu i zbunjuje ih što je stvarno na TV-u. Deca problematičnog temperamenta teško čitaju namere drugih pa želju drugog deteta da mu se pridruži u igri može shvatiti kao neprijateljsku nameru. Školska deca, između prvog i trećeg razreda, gube potrebu da napadaju druge. Agresivno dete će pre udariti brata ili sestru nego prijatelja. Kod kuće će češće zalupiti vratima ili lupati nogama dok će se u školi više kontrolisati. Neka deca nastave s agresivnim ponašanjem i dalje. Dečaci traže više fizičkih konflikata a devojčice ismevaju i vređaju druge. Starija deca naoko prerastu agresivne načine ponašanja no mogu biti izazvana okolinom ili situacijom. Deca koja su tretirana grubo i bez obzira mogu vraćati takvim ponašanjem. Često agresivci postaju vođe grupe vršnjaka koji onda podržavaju takvo ponašanje bilo sopstvenom agresivnošću, bilo prećutnim odobravanjem.

1 UVOD 3
1.1 Nastanak i razvoj agresivnosti kod deteta 4
1.1.1 Agresivnost, urođena ili stečena 5
1.2 Teorije o agresivnosti kod dece 5
1.3 Vrste agresivnosti kod dece 7
1.4 Agresivnost u vrtiću 9
1.4.1 Agresivnost smeta 9
1.5 Agresivnost: spontanost ili reakcija? 10
1.5.1 Odglumljena agresivnost 11
1.5.2 Istražiti uzrok agresivnosti 12
1.6 Agresivnost kao pojava 12
1.6.1 Ujedanje kao oblik agresivnosti 12
1.6.2 Udaranje i grebanje kao oblik agresivnosti 13
2 ZAKLJUČAK 15
3 LITERATURA 16