+- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum)
+-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje)
+--- Forum: Maturski radovi (/Forum-maturski-radovi)
+--- Tema: Pozitivan finansijski rezultat (/Thread-pozitivan-finansijski-rezultat)
Pozitivan finansijski rezultat - derrick - 19-01-2010 06:08 PM
Razlika između prihoda i rashoda predstavlja finansijski rezultat koji može biti negativan i pozitivan. Preduzeće treba da teži stvaranju većih prihoda od rashoda da bi ostvarilo pozitivan fin. rezultat. Veća rentabilnost donosi veći finansijski učinak. Ovako ostvaren pozitivan finansijski rezultat može se upotrebiti za isplatu dividendi ili izdvojiti kao zadržani dobitak ili izdvojiti za rezerve. Veći pozitivan fin. rezultat omogućuje veće zadržavanje dobitka u preduzeću, a time se povećava sposobnost dugoročnog finansiranja, a smanjuje stopa zaduženosti. Kada su ukupni prihodi jednaki ukupnim rashodima preduzeće je ostvarilo neutralan finansijski rezultat i tada sa ostvarenim prihodima pokriva u celini ostvarene rashode. Kada preduzeće ostvari ukupne prihode manje od ukupnih rashoda onda je preduzeće ostvarilo negativan fin. rezultat. Ovakvo stanje po pravilu prouzrokuje insolventnost.
POZITIVAN NOVČANI TOK
Finansijski menadžment posebnu pažnju treba da posveti novčanim primanjima i izdacima, kao i težiti većim primanjima od davanja i stvaranja pozitivnog novčanog toka. Pozitivan novčani tok (cash flow) je značajan sa apekta solventnosti i rentabilnosti. Sa aspekta solventnosti je značajan jer preduzeće ima veća primanja od davanja, a sa aspekta rentabilnosti zato što višak novčanih sredstava može uložiti npr. u hartije od vrednosti i time povećati prihode i samu rentabilnost. Donju granicu čini neutralni tok kada su novčana primanja jednaka novčanim izdacima. Ukoliko su novčana izdavanja veća od novčanih primanja tada preduzeće ima negativan novčani tok što dovodi do insolventnosti i dodatnog zaduživanja preduzeća. Kada preduzeće ima sinhronizovana primanja i davanja tada je potreban niži iznos osigurane rezerve solventnosti i obrnuto. Primanja preduzeća zavise od solventnosti njihovih dužnika. Kada su dužnici insolventni tada se vreme mobilizacije novca usporava čime se smanjuje priliv novca na poslovni račun.
MERE ZA POVEĆANJE NOVČANIH PRIMANJA
U cilju očuvanja solventnosti mogu se preduzeti mere za povećanje nočanih primanja i to:
a) u proizvodnji
b) prodaji
c) finansiranju
U domenu proizvodnje preuzimaju se mere:
- ubrzanja procesa proizvodnje, cilj je što više skratiti i ubrzati proces proizvodnje,
postići što veći stepen korišćenja kapaciteta, smanjiti zalihe i osloboditi novac vezan u
zalihama
- povećanjem obima proizvodnje, s obzirom da se povećanjem proizvodnje povećavaju
i novčani izdaci, ova mera je prihvatljiva ako se njome ostvaruje veći prihod od rashoda
- promenom proizvodnog programa, cilj je da se proizvodi i prodaje ona roba koja
donosi najveću zaradu
U oblasti prodaje preduzimaju se sledeće mere:
- povećanje prodaje i ubrzavanje naplate potraživanja, postiže se boljim
marketingom, sniženjem cena, uvođenjem pogodnosti za kupce, itd.
- kod rizika naplate potraživanja preduzeće treba da utvrdi kriterijume koje kupac
treba da ispuni da bi mu se roba prodavala na odloženo plaćanje, a preduzeće odlučuje o
stepenu tih kriterijuma; strožiji kriterijumi smanjuju prodaju ali smanjuju i rizik naplate
potraživanja i sl.
- kod prodaje rezervnih delova imovine ovde na neki način preduzeće signalizira da
postoji kriza u preduzeću
Mere u finansiranju mogu se sagledati kroz:
- povećanje izvora finansiranja, gde se najčešće koriste bankarski krediti ili se emituju
kratkoročne hartije od vrednosti
- ubrzana amortizacija koja se pre svega treba ubrzati kod osnovnih sredstava kao što
su mašine i oprema kod kojih je rizik fizičkog i ekonomskog starenja najveći.
MERE ZA SMANJENJE NOVČANIH IZDATAKA
Mere za smanjenje novčanih izdataka su:
d) smanjenje kratkoroče) nih ulaganja
f) smanjenje dugoročg) nih ulaganja
h) smanjenje novči) anih izdataka
Smanjenje kratkoročnih ulaganja odnosi se na smanjenje ulaganja u kratkoročnu materijalnu imovinu, tj. u zalihe koje prouzrokuju troškove, u zalihe nedovršenih i gotovih proizvoda, jer treba imati za cilj ubrzanje prodaje, smanjenje ulaganja u stalnu obrtnu imovinu jer se time smanjuju novčani izdaci.
Smanjenje dugoročnih ulaganja odnosi se na smanjenje ulaganja u dugoročnu materijalnu imovinu tj. skraćenjem vremena ulaganja, odlaganjem novih ulaganja i odustajanjem od planiranih ulaganja, kao i odlaganjem ulaganja u zastarela i dotrajala osnovna sredstva.
Smanjenje novčanih izdataka može se ostvariti kroz isplatu dividendi i plaćanje poreza.
Kratkoročne i dugoročne finasijske neravnoteže odnosi se na neuravnoteženost pojedinih delova aktive i delova pasive po obimu i roku. Novac uložen u dugoročnu imovinu se sporo vraća, a kratkoročni izvori iz kojih se ta imovina finansira se brzo gase i ta neusklađenost može dovesti do insolventnosti. Što je duži rok vraćanja sve je veći rizik insolventnosti.
Finansiranje dugoročnih ulaganja u osnovna sredstva izazivaju veliki odliv novca u kratkom vremenskom periodu. Ovaj novac se sporo vraća preko amortizacije i neto dobitka. Ako bi se ova ulaganja finansirala iz kratkoročnih izvora mogla bi nastupiti insolventnost zato što se kod kratkoročnih ulaganja izvori gase u roku od jedne godine.
Finansiranje ulaganja u dugoročne hartije od vrednosti izaziva veliki odliv novca. Ulaganje u akcije vraća se tek kada se akcije prodaju i zato se one moraju finansirati iz dugoročnih izvora. Kod ulaganja u obveznice imamo rok dospeća i kod njih preduzeće ostvaruje povremene prihode od naplate glavnice i kamate što pozitivno utiče na solventnost. Kada preduzeće ima višak sredstava ono može da ulaže i u kratkoročne hartije od vrednosti (blagajnički zapisi, komercijalni zapisi itd.) i da na taj način ostvaruje prihode.
104. UNUTRAŠNJI UZROCI INSOLVENTNOSTI (II)
Finansiranje kratkoročnih ulaganja u zalihe vezuje novac za kratak rok i njih treba finansirati iz kratkoročnih izvora. Međutim trajna obrtna sredstva vezuju novac na dugi rok i ove zalihe služe za održavanje kontinuiteta proizvodnje i prodaje. Njih je potrebno finansirati iz dugoročnih ulaganja pošto se radi o dugoročno vezanim sredstvima. Njihovo finansiranje iz kratkoročnih izvora može prouzrokovati insolventnost.
Finansiranje kratkoročnih ulaganja u potraživanja. Da li će se potraživanje naplatiti u roku zavisi od solventnosti dužnika. Zato preduzeće pre prodaje robe treba da proveri solventnost i bonitet kupca. Osnova je da preduzeće treba da obezbedi da kratkoročna potraživanja finansira iz kratkoročnih izvora, a dugoročna potraživanja iz dugoročnih izvora.
105. UNUTRAŠNJI UZROCI INSOLVENTNOSTI (III)
Struktura likvidne imovine. Likvidna imovina preduzeća pretvara se u novac u roku od jedne godine. Najlikvidnija su novčana sredstva pošto su u novčanom obliku, dok je ostala imovina takođe likvidna samo zavisi od toga koliko joj je potrebno da se transformiše u novac.
Ispadanje imovine iz upotrebe. Kada materijalna imovina ispadne iz upotrebe ona više ne učestvuje u stvaranju finansijskog rezultata. Stoga je preduzeće primorano da kupi novu imovinu što dovodi do odliva novca. Na ovaj način može se narušiti finansijska ravnoteža i ugroziti solventnost. Iz upotrebe može ispasti i obrtna imovina, zbog kvara, loma zaliha, nemogućnosti naplate potraživanja i sl.
FINANSIJSKA NERAVNOTEŽA U BILANSU USPEHA
Finansijska neusklađenost, odnosno neravnoteža prihoda i rashoda, može dovesti do insolventnosti preduzeća. Ovo može biti posledica:
negativnog finansijskog rezultata – smanjuje kratkoročnu imovinu i povećava obaveze prema poveriocima. Preduzeće postaje insolventno zato što se gubitak javlja u slučaju kada se novac uložen u kratkoročnu i dugoročnu imovinu vraća u manjem obimu, pa preduzeće ne može da podmiri sve obaveze. Gubitak dovodi do insolventnosti, a insolventnost prouzrokuje još veće gubitke. Gubitak neće ugroziti solventnost kada preduzeće može taj gubitak da pokrije iz zadržanog dobitka ili rezervi.
FINANSIJSKA NERAVNOTEŽA NOVČANIH TOKOVA I RASPODELA
FINANSIJSKOG REZULTATA
Naplata prihoda i isplata rashoda proizvodi NOVČANE TOKOVE koji su značajni za solventnost. Dinamička neuklađenost po obimu i roku između novčanih primanja i davanja prouzrokuje insolventnost, ukoliko zbog te neuslađenosti nije moduće da se raspoloživim novcem o roku podmire sve dospele obaveze.
RASPODELA FINANSIJSKOG REZULTATA
Preduzeće svojim poslovanjem ostvaruje bruto finansijski rezultat, tj. bruto dibitak. Iz bruto dobitka preduzeće plaća kamatu poveriocima za korišćenje pozajmljenih sredstava, zatim porez na dobit i sl. Ostvareni neto dobitak u akcionarskim društvima raspoređuje se za isplatu dividendi, za zadržani dobitak i za rezerve. Zadržanim dobitkom i rezervama zadržava se novac u preduzeću, dok se isplatom dividendi novac odliva iz preduzeća. Zato isplata visokih iznosa dividendi može dovesti do insolventnosti preduzeća. Kada preduzeće nema dovoljno zadržanog dobitka, tada svoj razvoj mora zasnivati na pozajmljenom kapitalu, čime ugrožava svoju solventnost zbog povećanja dugoročnih obaveza.