Petnaest godina nakon propasti komunizma ruska ekonomija se približila ekonomijama srednje razvijenih zemalja slobodnog tržišta. Danas ona ima visoku stopu rasta BDP-a (u 2004 7,2%; 2005 6.4%; 2006 8,2%; 2007 8,5%; 2008 5,2% godišnje ) i relativno visoku inflaciju (oko 8,8%). Ipak, i danas su u Rusiji uočljivi ostaci starog, komunističkog sistema. Na današnju sliku ekonomije je uticala i brza privatizacija nekih unosnijih državnih preduzeća početkom devedesetih. Njih je preuzela nekolicina preduzetnika povezana sa tadašnjom političkom elitom (oligarsi). U poslednje vreme neki su tajkuni bili prisiljeni odreći se kontrole nad svojim fabrikama, a neki su i zatvoreni ili su emigrirali. Veliki koncerni i dalje dominiraju ruskom privredom, a država najavljuje mere za podsticanje malog i srednjeg preduzetništva.

Danas se ruska ekonomija uglavnom temelji na dva stuba: izvozu energenata (nafte i zemnog plina) i sirovina i rastućoj domaćoj potrošnji. Tradicionalna sovjetska metalurgija i sa njom povezana proizvodnja mašina, automobila i aviona preživljavaju zahvaljujući visokim carinama koje sprečavaju uvoz jeftinijih i kvalitetnijih inostranih proizvoda. Mnoge fabrike preorijentisale su se na saradnju sa zapadnim kompanijama i licenciranu proizvodnju stranih proizvoda (inomarke).

1 UVOD 3
2 Poslovna kultura u Rusiji 4
2.1 Značaj kulture za sklapanje međunarodnih poslova 4
2.2 Opšte odlike ruske poslovne kulture 9
2.3 Porodica, mentalitet i žene u poslovanju 11
2.4 Maniri 11
2.5 Komunkacija i poslovni sastanci 12
3 ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 17