Poremećaji ponašanja u detinjstvu i mladosti

Za razliku od drugih oblika psihopatologije, kod poremećaja ponašanja obično se ne radi o ispoljavanju neobičnih obrazaca ponašanja, već o bihejvioralnim manifestacijama koje se mogu videti i kod tipično razvijene dece, s tim da su ovde učestalije, intenzivnije i trajnije. Brojni simptomi poremećaja ponašanja odgovaraju opisima neprikladnih ponašanja tokom detinjstva koja su razvojno normativna i prolazna stanja. Drugim rečima, mnogi oblici ponašanja koji se na starijem uzrastu smatraju klinički relevantnim u ranom uzrastu mogu biti manifestacija normalnog razvoja. Kao tipičan primer, pomenuti autori navode pojavu napada besa tokom druge godine, što se povezuje sa razvojem svesti o sebi i autonomije. Oni čak iznose mišljenje da se izostanak napada besa u ovom periodu može smatrati klinički relevantnim.

Jasna granica između normalnosti i psihopatologije zamagljena je brzim i intenzivnim razvojnim promenama koje se dešavaju tokom detinjstva. Pojava problematičnih ponašanja direktno zavisi od toka i ishoda procesa koji su uobičajeni u ovom dobu, kao što su razvoj samokontrole, učenje i konsolidacija veština tolerancije frustracija, odlaganja zadovoljenja potreba, upotrebe verbalnih strategija, internalizacija standarda i bihejvioralna 'eksibilnost. Imajući u vidu prethodno izneta zapažanja, potpuno je opravdana bojazan da razvojno normativna problematična ponašanja na predškolskom uzrastu, kao što su neposlušnost i agresija, mogu biti pogrešno označena kao patološka.