Ono što je karakteristično za istraživanje evropskih integracionih tokova, a posebno stvaranja i funkcionisanja Evropske unije, jeste činjenica da oblasti u kojima su države članice Evropske unije spremne da ustupe svoje nadležnosti jednoj nadnacionalnoj zajednici i njenim institucijama postaju sve brojnije. Svakako da objašnjavanje ovog fenomena, gde nacionalni suverenitet više nije nedeljiva i zauvek definisana pojmovna kategotija, leži u rastućoj međuzavisnosti država savremenog sveta. Države članice Evropske unije motivisane su prevashodno idejom i prednostima ekonomskog zajedništva, kao nužnost u visoko globalizovanoj međunarodnoj privredi.

Evropska integracija gazi velikim koracima napred. Građani Evrope, kroz zajedničko tržište i euro, u svom svakodnevnom životu sve više doživljavaju razvoj Evropske unije. Konflikti i krize širom sveta i blizu Evropske unije sve više se shvataju kao izazov zajedničkoj spoljnopolitičkoj odgovornosti Evrope. U periodu koji sledi, treba da se vidi kako će izgledati i funkcionisati sistem između zrelih i bogatih tržišnih demokratija sa nižim stopama rasta sa jedne strane, te novopečenih i pretežno siromašnih tržišnih demokratija koje dinamično rastu, sa druge strane. Evropska unija nema klasičnu Vladu poput država članica, ali ima budžet sa strukturom prihoda i rashoda. Budžet, kao glavni finansijski instrument održava stepen integrisanosti jedne organizacije.

UVOD 3
1 Budžet i finansijska perspektiva EU 4
1.1 Nastanak finansijske perspektive EU 4
1.2 Cilj finansijske perspektive EU 5
2 Razvoj budžeta Evropske unije 6
2.1 Pojam budžeta 6
2.2 Istorijska struktura budžeta EU 7
2.3 Postupak usvajanja budžeta EU 10
3 Finansijska perspektiva EU 13
3.1 Finansijska perspektiva za period 2007. - 2013. 13
3.2 Finansijska perspektiva 2014. - 2020. 15
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 17