+- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum)
+-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje)
+--- Forum: Maturski radovi (/Forum-maturski-radovi)
+--- Tema: CENTRALNA BANKA (/Thread-centralna-banka)
CENTRALNA BANKA - derrick - 19-01-2010 05:58 PM
Centralna banka spada u red najznačajnijih finansijskih institucija i njena uloga je izuzetno važna na tržištu novca. Ulogu centralne banke kod nas ima NBS. NBS utvrđuje i sprovodi monetarnu politiku RS i to na više načina:
NBS može izdavati kratkoročne hartije od vrednosti koje glase na domaću ili stranu valutu, na osnovu odluke kojom se utvđuje obim emisije, rokovi dospeća, kao i način plasmana i isplate. Sprovođenjem operacija na tržištu koje se satoji od kupovine ili prodaje različitih hartija od vrednosti. Kada NBS želi da poveća likvidnost banaka i njihov kreditni potencijal ona vrši kupovinu hartija od vrednosti i obrnuto. CB obavlja diskontne poslove kupovinom hartija od vrednosti i prodajom pre isteka dospeća. Politikom obaveznih rezervi CB ostvaruje ciljeve monetarne politike preko kontrole visine kreditnog potencijala. Ova mera je značajna za kontrolu bankarskog sistema i za održavanje solventnosti banaka. CB utvrđuje ekontnu stopu i kamatnu stopu i propisuje načine obračuna i plaćanja. NBS radi održavanja likvidnosti banaka može propisati uslove i načine odobrenja depozitnih i kreditnih kartica, uslove obezbeđenja likvidnosti i isplate depozita i dr. Devizne reserve NBS čine: potraživanja na računima u inostranstvu, hartije od vrednosti koje glase na strane novčane jedinice, pozicije kod MMF, zlato i drugi plemeniti metali i efektivni strani novac. NBS ima isključivo pravo izdavanja novčanica i kovanog novca. Ona utvrđuje apoene i obeležja novčanica i kovanog novca, kao i odluke o puštanju ili povlačenju iz opticaja novčanica i kovanog novca. NBS izdaje i oduzima dozvole za rad, vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i drugih finansijskih institucija.
DEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE
U depozitne finansijske institucije spadaju:
Banka je institucija koja prikuplja slobodna novčana sredstva, odobrava kredite i obezbeđuje plaćanje. Do sredstava dolazi prikupljanjem različitih depozita kao što su: depozit po viđenju, na osnovu poslovnih računa, oročenih sredstava i sl.
Najznačajnija podela je na:
Univerzalne banke, koje posluju na tradicionalan način
Komercijalne banke koje su ovlašćene da drže i kreiraju depozite po viđenju kao i da obavljaju kreditnu funkciju. U našoj zemlji one više pripadaju univerzalnom tipu banaka.
Investicione banke posluju sa hartijama od vrednosti što im omogućava da se bave: organizovanjem hartija od vrednosti, otkup i distribuciju hartija od vrednosti, njihovu trgovinu, konsalting i sl. Štedne i kreditne asocijacije do sredstava dolaze preko štednih depozita stanovništva, ali mogu da se bave prikupljanjem i emitovanjem hartija od vrednosti. Štedionice se organizuju na principima zajedničkih kooperacija pri čemu su deponenti ujedno i vlasnici. One se ne bave kreditiranjem krajnih korisnika već to čine preko drugih finansijskih institucija. One plasiraju sredstva uglavnom u nekretnine po principu hipotekarnih kredita i u hartije od vrednosti po principu hipoteke. Kreditne unije svojim članovima odobravaju manje potrošačke kredite, a vrše i poslovanje sa kreditnim karticama. Štedno-kreditne zadruge se bave prikupljanjem štednje i odobravaju kredite uglavnom po osnovu obezbeđenja hipotekom ili zalaganjem određenih vrednosti. Finansijske kompanije posluju tako što izdaju određene dužničke finansijske instrumente koje po apoenima i rokovima prilagođavaju kupcima i prikupljaju finansijsku štednju koju razmenjuju za potraživanja ili imovinske oblike.
NEDEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE
Nedepozitne finansijske institucije do sredstava ne dolaze prikupljanjem depozita.
Mogu se podeliti na:
1. Ugovorne finansijske institucije do sredstava dolaze po ugovornoj osnovi i u njih spadaju osiguravajuće organizacije i penzioni fondovi.
Osiguravajuće organizacije za utvrđenu naknadu, premiju, obezbeđuju ugovorene sume, ukoliko se desi određeni slučaj. One prodaju svoje obaveze u obliku polisa osiguranja od raznih vrsta rizika. Osiguranja ponekad sa drugim osiguranjem dele obim štete što predstavlja koosiguranje ili da višak rizika koji prevazilazi njihove mogućnosti osigura kod drugih osiguravajućih organizacija što nazivano reosiguranje (najčešće kod Lojda).
Penzioni fondovi obezbeđuju prihode pojedincima nakon završetka radnog veka. Oni do sredstava dolaze uplatom doprinosa zaposlenih i poslodavaca kao i investiranjem u hartije od vrednosti.
2. Investicioni fondovi mobilišu kapital više pojedinaca radi ulaganja u skup hartija od vrednosti različitih emitenata. Do sredstava dolaze prodajom akcija ili udela. Ova sredstva investiraju posebno u diverzifikovana potfolija hartija od vrednosti, a na taj način smanjuju se finansijski rizici. Investicioni fondovi imaju poseban oblik pasive jer je ona gotovo u potpunosti sastavljena od akcija investitora tako da rizik poslovanja ne snose samo fondovi već i investitori. Kod nas ovi fondovi zbog nerazvijenosti fin. tržišta ne postoje.
3. Druge finansijske institucije su sve one koje se nalaze u prostoru između izvornih vlasnika finansijske štednje i njenih krajnjih korisnika. Ovde spadaju finansijske kompanije koje do sredstava dolaze emisijom svojih hartija od vrednosti ili uzimanjem kredita od komercijalnih banaka.
49. POJAM I VRSTE BERZI
Berza je samostalna i specifična institucija i definiše se kao organizovani prostor i u fizičkom i u poslovnom smislu na kome se trguje strogo utvrđenim pravilima. Na berzi se ostvaruje kupoprodaja vlasničkih i dužničkih hartija od vrednosti. Izvorni vlasnici ne učestvuju u radu berze, ako ni krajnji korisnici, jer umesto njih finansijske instrumente kupuju berzanski posrednici. Berza je organizovana po principu koncentričnih krugova čiji centar čini sama berza sa svojim službama. Oko centra nalazi se krug ovlašćenih posrednika. Sa svakim narednim krugom opada stepen ovlašćenja tako da drugi krug čine takođe posrednici koji nemaju pravo pristupa zvaničnoj berzanskoj trgovini i treći krug čini najšire tržište.
Berze se mogu podeliti na:
a) robne berze
b) finansijske berze
Na robnim se trguje raznim vrstama robe, kafa, nafta, obojeni metali, pamuk, šećer i usluge kao što su transportne ili prekomorske i sl. Finansijske berze se dele na univezalne i specijalizovane. Univerzalne su one na kojima se trguje hartijama od vrednosti, ali nije isključeno trgovanje kratkoročnim hartijama, novcem ili devizama. Na specijalizovanim berzama se trguje samo određenim berzanskim materijalima, dugoročne hartije od vrednosti, berza zlata, berza deviza i plemenitim metalima.
50. BERZANSKO POSLOVANJE
Na finansijskoj berzi trguje se:
73 žiralnim novcem, čekovima, menicama, devizama, hartijama od vrednosti, zlatom
74 hartijama od vrednosti koje važe na stranu valutu
75 dugoročnim hartijama od vrednosti
76 finansijskim derivatima
Na robnoj berzi može se trgovati:
78 robom
79 finansijskim derivatima
Trgovina na berzi može se obavljati:
25 promptno, podrazumeva izvršenja kupoprodajnih veza odmah, najkasnije u roku od 5
dana
27 na termin, podrazumeva plaćanje obaveza u roku dužim od 5 dana
Barzanskim aktima uređuje se način i uslovi trgovine, trgovački standardi i trgovačka dokumenta. Berza je dužna da organizuje informacioni sistem preko koga se obaveštava javnost o:
1 obimu ponude i tražnje
2 obimu zaključenih poslova
3 početnoj, srednjoj i zaključnoj ceni
4 kotacijama na berzi
5 tržišnom materijalu kojim se trguje i druge podatke.
51. BERZANSKI CIKLUS
Ciklus trgovine na berzi sadrži tri faze.
Prva faza odvija se van berze i u ovoj fazi uspostavlja se odnos između investitora i berzanskog posrednika. Nalog predstavlja instrukciju berzanskog posrednika da proda ili kupi određeni finansijski instrument. U drugoj fazi dolazi do realizacije naloga, tj. vrši se kupovina ili prodaja finansijskog instrumenta i utvrđuje se njegova cena. Finansijski instrumenti kojima se trguje na berzi moraju biti primljeni na berzu. Taj prijem se naziva listing. Formiranje cene po kojoj se finansijski instrumenti kupuju ili prodaju naziva se kotacija. Berzanske kotacije sadrže zvanične cene finansijske aktive. Kotacija akcija znači da je određeno preduzeće dobilo odobrenje da svoje akcije plasira kao preduzeće na listingu. Trgovina finansijskim instrumentima koja nisu primljena u listing vrši se na šalterskom tržištu koga čini mreža dilera i brokera povezanih komunikacionim kanalima.
U trećoj fazi vrši se obračun-saldiranje i plaćanje izvršene kupovine ili prodaje, kao i prenos sredstava ili hartija od vrednosti na račune kod berzanskog posrednika. Obračun berzanskih transakcija obuhvata proces upoređenja i potvrde zaključenih kupoprodajnih operacija i njihovo izvršenje kroz transfer finan. sredstava na prodavca. Zaključene akcije su obavezujuće za učesnike.
52. BERZANSKE OPERACIJE
Na berzi se obavljaju raznovrsne operacije koje možemo razvrstati na:
9 formiranje cena finansijskih instrumenata
10 špekulacije
11 manipulacije
12 berzanska kriza
Cene finansijskih instrumenata omogućavaju investitorima informacije koje im pomažu da odluče da li da prodaju ili kupuju. Predviđanje tržišnih kretanja mogu investitorima da omoguće ostvarenje većeg dobitka. Špekulacija postoji kada investitor preuzme rizik koji je prekomeran sa stanovišta normalnog investiranja, ili kada očekuje da će on doneti prinos koji je veći od tržišnog. Špekulant koristi razlike u ceni istog finan. instrumenta u različitim vremenskim periodima. Nasuprot špekulacije arbitraža predstavlja korišćenje razlike u ceni radi sticanja profita, ali ta razlika u ceni postoji samo simultano na dva različita tržišta. Kada se na berzi organizuju transakcije koje imaju za cilj neposredan uticaj na ponudu i tražnju ili cenu finan. instrumenta nasuprot zakonitom tržištu onda ove aktivnosti nazivamo manipulacijama i one su na berzi zabranjene. Berzanske krize praćene su naglim slomom cena svih finansijskih instrumenata. One dolaze iznenada i njihove posledice su visoki gubici za investitore.
BERZANSKI POSREDNICI
Berzanski posrednici mogu se podeliti u dve grupe:
13 na brokere
14 na dilere
Pošto većina berzanskih posrednika istevremeno vrši i brokerske i dilerske poslove uobičajeno se nazivaju brokersko-dilerska društva. Broker je lice koje posreduje između prodavca i kupca i za svoje usluge uzima proviziju. Broker može da se specijalizuje samo za poslove sa pojedinim hartijama od vrednosti i tada ima ulogu agenta. Broker obavlja poslove za tuđe ime i za tuđ račun uz naplatu provizije. Diler je lice koje kupuje i prodaje finansijske instrumente u svoje ime i za svoj račun. Diler ne radi za proviziju, već zaradu ostvaruje iz svog poslovanja, što znači da su oni vlasnici finan. instrumenata kojima se trguje.