Reč bezbednost potiče od prefiksa bez i reči beda (veliko siromastvo, polozaj koji izaziva prezir, nevolja, nesreća, zlo) i predstavlja stanje onog koji je zaštićen od opasnosti, osiguran, siguran, bezopasan. Pored reči bezbednost, u srpskom jeziku je u upotrebi još i reč sigurnost čije značenje potiče od latinske imenice sēcūrĭtas, ātis f. (mir duha, bezbrižnost, sigurnost, bezopasnost) i prideva sēcūrus (bez brige, bezbrižan, bez bojazni, koji se ne boji nikakve opasnosti).

Iako se u našem jeziku ove dve reči u opštoj upotrebi često upotrebljavaju kao sinonimi, sigurnost predstavlja širi pojam od pojma bezbednosti, jer pored odsustva opasnosti obuhvata i izvesnost, samopouzdanje, pa i lako mislenost. Pojam bezbednosti u objektivnom smislu predstavlja odsustvo pretnji po usvojene vrednosti, dok u subjektivnom značenjupredstavlja odsustvo straha od toga da će date vrednosti biti ugrožene. U odnosu na nivo na kome se nalazi vrednost koja seželi zaštititi, odnosno na kojoj se nalazi referentni objekat bezbednosti, razlikujemo ljudsku, državnu, regionalnu, međunarodnu ili globalnu bezbednost. Bezbednost se tradicionalno, i u teoriji i u praksi, vezuje za suverenu državu kaoza glavni subjekat, ali i objekat bezbednosti, i za njen monopol nad legitimnom primenom fizičke i, iznad svega, vojne sile.

UVOD 3
Teorija sistema bezbednosti 4
Savremene teorije bezbednosti 7
Teorije realizma i neorealizma 8
Neoliberalističke i neofunkcionalističke teorije 11
Konstruktivističke studije 13
Moderno viđenje uloge institucija u sistemu bezbednosti 14
ZAKLJUČAK 18
LITERATURA 21