Људски језик, као начин споразумевања, има социјалну природу - језик је “систем друштвено-условљених знакова чија је основна функција комуницирање и уопштавање” , док говор настаје у оквиру језика као његов оживљени део. Говор је “индивидуална реализација језика која је увек другачија и зависи од узраста, психичке конституције, културног нивоа и других компоненти сваког човека понаособ и у свакој прилици посебно”.

Говор је један од детерминишућих чинилаца општег развоја детета; посебно је провокативно питање друштвеног утицаја на развој говора и, одатле, практичних импликација на васпитно-образовни процес. Говор је темељ вештине почетне писмености - читања и писања. Рецептивни језик се односи на језик који дете прима слушајући (или читајући), док је експресивни језик онај којим се дете служи када говори (пише).

1 УВОД 3
2 Значај књига за развој детета 4
3 Сликовница као педагошки материјал 7
3.1 Подела сликовница 9
3.2 Функције сликовница 10
4 Сликовница као материјал за развој говора 11
5 ЗАКЉУЧАК 13
ЛИТЕРАТУРА 15