Svrha komunikacije leži u svrsishodnom usmeravanju i sprovođenju promena bitnih za razvoj i unapređenje organizacije. Informacije koje se komunikacijom upućuju usmeravaju određene poruke koje kod ljudi stvaraju saznanje o tome šta treba da rade, kako i kada, gde i kako da postupaju itd. Bez kvalitetne komunikacije nije moguće efikasno realizovati rukovodne funkcije: postaviti i sprovesti ciljeve, izraditi planove, organizovati ljudske i druge neophodne resurse, odabrati kvalitetne kadrove i brinuti o njihovom razvoju, voditi, motivisati i stvarati pozitivnu klimu, kao i objektivno vrednovati postignuća pojedinaca ili organizacije u celini. Komunikacija je, u suštini, nit koja povezuje ljudske potencijale u organizaciji, a naročito menadžere, lidere i njihove sledbenike.

Komunikacijski proces podrazumeva tri osnovna faktora: pošiljaoca poruke, prenosne kanale i primaoca poruke. Početak ovog procesa započinje pošiljalac poruke, koji ideju ili poruku, putem odabranog komunikacijskog kanala (usmenog, pismenog, elektronskog, gestikulativnog, simboličkog i sl.), na razumljiv način prenosi primaocu. Komunikacija je ostvarena tek kada primalac u potpunosti shvati i obradi poruku, tj. postigne razumevanje. Za uspešnu komunikaciju nije toliko bitna količina informacija, koliko njihova razumljivost i adekvatnost. U svakoj konkretnoj prilici efikasno komuniciranje pretpostavlja jasnu sliku o poslovnim ciljevima i selekciju informacija sa kojima se ide u komunikacijske procese unutar i izvan organizacije.

1 UVOD 3
2 Motivacija i motivacioni faktori 4
2.1 Strategije motivacije 4
2.2 Motivacija i zadovoljstvo 5
3 Komunikacione strategije i motivacija 13
4 ZAKLJUČAK 17
LITERATURA 19