Razvijanje ljudskih resursa obavlja se kroz formiranje organizacionog ponašanja. Organizaciono ponašanje u teorijskom smislu označava oblast koja izučava ponašanje ljudi u organizacionoj sredini tj. preduzećima. U praktičnom smislu to je nova upravljačka aktivnost. Kao aktivan faktor čovek reaguje na sredinu sa kojom uspostavlja interakcije. U tom procesu formira se ponašanje kao funkcija ličnih karakteristika i organizacione sredine.

Formiranje ponašanja ljudi u organizacijama je upravljačka aktivnost. Pristup organizacionog ponašanja nudi dve perspektive i tri nivoa analize. Prva perspektiva je iz ugla pojedinca u organizaciji i ima za cilj da ga upozna sa karakteristikama i problemima ponašanja, da ga osposobi da razume. Druga perspektiva je iz ugla rukovodioca, ima za cilj da ga osposobi da razume ponašanje ljudi sa kojima sarađuje, radi i upravlja. Ponašanje ljudi se analizira na tri nivoa: individualnom, grupnom, organizacionom. Pojavu pristupa organizacionog ponašanja (80-ih godina XX veka), potencirali su problemi efikasnosti i produktivnosti u svetskoj ekonomiji. Postoje kognitivni, bihejvioristički i pristup razvoja ljudskih resursa .

UVOD 1
1.1 Upravljanje ljudskim resursima 2
1.2 Ljudski kapital 4
1.3 Ciljevi upravljanja ljudskim resursima 6
1.4 Aktivnosti upravljanja ljudskim resursima 7
1.5 Nivoi menadžmenta ljudskih resursa 11
ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 15