Možemo da definišemo najmanje četiri razloga za planiranje. Planiranje obezbeđuje pravac, smanjuje nesigurnost, troškove i viškove svodi na najmanju meru, i utvrđuje standarde koji se primenjuju u kontroli.
Planiranje trasira pravac delovanja menadžera i ostalih u kompaniji. Kada zaposleni znaju pravac razvoja organizacije ili radne jedinice, i poznat im je sadržaj sopstvenog doprinosa da bi se postigli ciljevi, oni mogu da koordinišu svoje aktivnosti, saraduju jedni sa drugima, i čine ono što je potrebno da bi postigli ove ciljeve. Bez planiranja, odeljenja i pojedinci svojim pojedinačnim delovanjem u različite svrhe koče organizaciju da se efikasno kreće prema svojim ciljevima.

Planiranje smanjuje nesigurnost primoravajući menadžere da gledaju unapred, predvide promeni rezultate tih promena, kao i odgovarajuću reakciju. Iako planiranje ne može da eliminiše nastanak promene ili rizik, menadžeri vrše planiranje kako bi predvideli eventualnu promenu i pronašli najefikasniji odgovor na nju.

Uvod......................3
1. Planiranje i performanse......................4
2. Pravljenje planova.................5
3. Pristupi planiranju..................6
4. Vrste planova........................8
5. Odlučivanje...............10
6. Motivacija i odlučivanje...........11
7. Karakteristike efikasnog odlučivanja..............12
8.Kako povećati efikasnost odlučivanja................13
Zaključak.............................14
Literatura.........................15