Čovek kao jedinka, je deo velikog društvenog sistema gde vlada stanje relativne ravnoteže. Kao takav, on je pod stalnim uticajem raznih delovanja ostalih u sistemu, zvanom život. Psiha, kao najtananija crta celokupnog biološkog bića, ugrožena je u svim svojim periodima razvoja. Detinstvo, mladalačko doba, doba zrelosti i doba starosti činiće osnov jednog životnog puta. Sve veći pritisak iz spoljašnjeg sveta na jedinku društva, učiniće da bude ugrožena unutrašnja stabilnost jedne ličnosti. Ne samo savremeni svet, već je i daleka prošlost bila upoznata sa problemima i pritiscima koje je jedan čovek mogao da izdrži, a da ipak ostane zdrav.

Zdravlje, shvatano ne samo kao čist pristup zdravom telu koje savršeno funkcionise i omogućava nam da dišemo, vidimo, čujemo, jedemo, treba posmatrati šire, i u tudefiniciju uključiti i duh tj. psihološku stranu jedne ličnosti. Zdrava glava, čiste misli, čine bjedno telo zdravim. Da bi ova celina funkcionisala potrebna nam je osim savremene medicine i pomoć jedne vrste, ’’hrane za glavu “ tj. pomoć mentalne higijene.
Mentalna higijena omogućuje pojedincima da shvate svoje egzistencijalne probleme, i da ih rešavaju na optimalan način, zatim utiče na rešavanje opštih društvenih i civilizaciskih problema. Sprečiti duševni poremećaj, zatim sprečavanje raznih devijacija u ponašanju, znači ne biti bolestan što svakako treba jednom društvu, a i čoveku.

Uvod 2
1 Etiologija mentalnih poremećaja 3
1.1 Klasifikacija mentalnih bolesti 5
1.2 Epidemiologija mentalnih bolesti 8
2 Socijalno – medicinske mere zaštite 9
3 Socijalno – medicinski aspekti mentalnih poremećaja 11
Zaključak 16
Literatura 17