Ukoliko posmatramo demografski prikaz sveta u kome živimo možemo uočiti da je muslimanski svet jedan od najdinamičnijih delova sveta i stoga islam mnogi na Zapadu vide kao demografsku opasnost i pretnju, kao varvare pred zidinama civilizacije.

Samo pet muslimanskih država Prema Izveštaju o humanom razvoju Razvojnog programa UN za 2000. god. ulazi u krug zemalja sa visokim stepenom ljudskog razvoja. Ustvari radi se o jako malom broju muslimana (tek 5, 7 mil) koji se nalaze u toj kategoriji. Najbolje rangirana mnogoljudna muslimanska zemlja (Turska) nalazi se na 85. mestu, slede Iran na 97., Indonezija na 109, Egipat na 119, Pakistan na 135, Bangladeš na 146. i Nigerija na 151. mestu. Očekivani životni vek u ovim mnogoljudnim zemljama kreće se od 69-50 godina (u poređenju sa 76,4 godine zemalja OECD-ea i 66,9 godina u svetu). Nemali broj muslimanskih zemalja ima pismenost manju od 50% pri čemu je Niger neslavni rekorder sa svega 14,7% pismenih punoletnih stanovnika.

UVOD 1
1 Religije i politički ekstremizam 3
1.1 Odnos islamskih zemalja i zapada 5
1.2 Hrišćanska Evropa i islamski ekstremizam 8
1.3 Islamske zemlje nakon kolonijalne epohe 12
1.4 Sukob islama i zapada 13
1.5 Islamski fundamentalizam i Džihad 19
ZAKLJUČAK 22
LITERATURA 25