Ekonomske integracije obično nastaju na dva načina. Prvi je političkom voljom države koja je dovoljno snažna da takvu ideju nametne (npr. Rimsko carstvo, ili evropske kolonijalne sile XVIII i XIX veka). Drugi je na bazi sporazuma između suverenih država. To je uobičajeni način stvaranja integracija u XX veku, i obično podrazumeva neku vrstu institucionalne forme udruživanja.

Ekonomska integracija se ostvaruje na prostoru koji obuhvata teritorije više država, sa ciljem da se otklone prepreke kretanju, pre svega, robe, ali i usluga i faktora proizvodnje. Postoji nekoliko tipova ekonomskih integracija, pri čemu svaka sledeća uključuje u sebe karakteristike one prethodne. Uz to, efekti stvaranja jednog oblika integracije vremenom se iscrpljuju, pa tako države posle toga nastoje da uspostave više oblike saradnje.

UVOD 3
1 Zone slobodne trgovine 4
1.1 Nastanak Evropske Unije 4
1.2 Nastanak CEFTA (Central European Free Trade Agreement) 5
1.2.1 Članice CEFTA 8
1.2.2 CEFTA i njeni ciljevi 9
1.3 Prednosti zaključenja sporazuma «CEFTA» 10
1.4 Koristi za privredu Srbije od uključivanja u CEFTA 11
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 17