Poslednja decenija prošlog vijeka najavila je period globalne konkurencije poslovnih subjekata koji, između ostalog, karakteriše međunarodna orijentacija njihovog poslovanja i ekspanzija standardizacije svetskog tržišta. Organizacije koje nastoje da uspešno i dugoročno napreduju i rade, moraju se ponašati globalno. Na tržištu uspevaju i opstaju samo oni koji imaju sposobnost da se brzo i konstantno prilagođavaju uslovima koji se stalno menjaju, što znači da na tržištu opstaju samo najbolji, a ne najjači ili najveći.

Globalizacija i nove tehnologije značajno utiču na promene na svetskom tržištu. Nižu se događaji koji donose mnogostruke promene koje nije uvek moguće i nije jednostavno predvideti. Postavlja se pitanje da li organizacije, odnosno preduzeća mogu da žive i razvijaju se u uslovima iznenađenja i rizika, mogu li da uspostave i ostvare kontrolu i upravljaju događajima. Smatra se da su dva elementa posebno uticala na razvoj globalizacije poslovnih aktivnosti: tehnologija i homogenizacija ponašanja kupaca, korisnika odnosno klijenata. Brz tehnološki napredak stvorio je uslove da tehnologija postane raspoloživa svima u svetu pod prihvatljivim uslovima, a sa druge strane, brzina tehnološkog progresa uticala je na smanjivanje monopola nad znanjem, što je otvorilo perspektive i omogućilo svim subjektima koji su organizaciono i finansijski spremni, da se uključe u borbu za veoma zahtevno međunarodno tržište.

UVOD 3
1 Analiza osnovnih aspekata konkuretnosti domaćih preduzeća 4
2 Analiza konkurentnosti domaćih preduzeća - opšta razmatranja 6
2.1 Pozicija domaćih preduzeća 8
2.2 Indeks konkurentnosti 9
2.3 GDP per capita 11
3 Mere za poboljšanje konkurentnosti domaćih preduzeća 11
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 16