Klasično ratovanje sve više zamenjuje takozvano ekonomsko ratovanje, u kome dojučerašnji saveznici postaju najljući neprijatelji, gde se ne biraju sredstva da se dođe do informacija i dobije prednost u odnosu na konkurenciju. Iako se ovo prvenstveno odnosi na privredne subjekte, u praksi se sve više događa da država koristi svoje vojne i obaveštajne kapacitete zarad pribavljanja informacija ili drugih prednosti svojim kompanijama.

Kraj ,,hladnog rata'' nametnuo je njegovim učesnicima prestanak potrebe za isključivo vojnom nadmoći i špijunažom u isključivo vojne svrhe. U današnje vreme se nadmoć i dominacija u globalnim razmerama sve više stiče kao rezultat ne samo vojne, već i ekonomske, tehnološke i razvojne nadmoći nad protivnikom. Ono što je nekad predstavljalo oružje, danas je informacija, koja je postala četvrti obavezni činilac proizvodnje, pored kapitala, radne snage i tehnologije.

1 UVOD 3
2 Mehanizmi ekonomskog ratovanja 4
3 Bezbednost ekonomskih informacija i špijunaža 8
4 Ekonomska bezbednost zemlje 13
5 ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 17