Smatra se da sa MMF – om nema mnogo pregovora, više je to po principu uzmi ili ostavi. U izveštaju Ekonomskog odeljenja MMF-a za Evropu, pod nazivom „Slabost zemalja u razvoju u jugoistočnoj Evropi-Razlozi za zabrinutost“ daje se procena da zemljama čiji je spoljni dug prašao granicu od 80 odsto bruto društvenog proizvoda preti obustava stranih ulaganja i finansijska kriza. Nepovoljnosti su velik deficit u razmeni, velik spoljni dug i niska stopa rasta uz jedinu prednost, a to su velike devizne rezerve. Po iskustvu ranijih kriza, veliki deficit dovodi do naglog obustavljanja stranih kredita i do povećanja razlike u valutama i kamatnim stopama. Ulazi se u vrzino kolo povećanja deficita i opasnosti za likvidnost i inače slabih privreda. Po stručnjacima MMF-a vlade zemalja jugoist.

Evrope trebalo bi da zaustave zaduživanje u stranim bankama, te da smanje deficit u razmeni i spoljni dug. Prisutnost stranih banaka u Srbiji kao i u zemljama u okruženju smatra se dobrim pokazateljem oporavka privrede, ali to može da znači i opasnost, jer one mogu potceniti rizik poslovanja u malim zemljama. Jedan od problema je i neefikasnost investicija. Zbog svega toga eksperti MMF-a smatraju da je na Balkanu moguć scenario finansijskog sloma, kao kombinacija loše unutrašnje politike i spoljnih regionalnih kriza. Izlaz se vidi u finansijskoj disciplini, obuzdavanju rasta kredita i razvoju tržišta kapitala. Posebno je zanimljiva preporuka da se oslabe nacionalne valute i uspostavi realniji kurs, jer se kosi sa našim najčešće ponavljanim zvaničnim stavom, da nema popuštanja kad je reč o kursu dinara.

UVOD 1
1 Krediti MMF –a i Svetske Banke 2
1.1 MMF – osnivanje i razvoj 2
1.2 Svetska Banka 5
1.3 Krediti MMF-a i Svetske Banke 6
1.3.1 Finansijska pomoć 7
1.3.2 Politika odobravanja kredita Svetske Banke 8
1.3.3 Vrste zajmova 9
1.3.4 Kofinansiranje 10
1.3.5 Tehnička pomoć Svetske Banke 10
1.4 Specijalna prava vučenja 11
1.4.1 Raspodela međunarodnih monetarnih rezervi 13
ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 17