Devizni kurs, iako samo posredni cilj makroekonomske politike, važan je njen segment. Vremenom, on je od tehničke kategorije (valutni paritet) postao veoma značajan instrument makroekonomske politike, jer utiče na gotovo sve makroekonomske agregate. U vreme fiksnih pariteta nacionalnih valuta (zlatni i zlatno-devizni standard) uloga deviznog kursa nije bila velika. Danas, u eri ograničeno - fluktuirajućih deviznih kurseva, uloga deviznog kursa dobija na značaju. Pogotovu zato što je obim trgovinskih i kapitalnih transakcija mnogostruko veći od proizvodnje i što stalno raste. Sve navedeno opredelilo nas je da se u radu pozabavimo međuodnosom deviznog kursa i ostalih makroekonomskih agregata, od kojih smo posebno izdvojili privredni rast (odnosno njegov kvantitativni pokazatelj BNP), platni bilans, kamatnu stopu i inflaciju .

Devizni kurs je povezan sa osnovnim ekonomsko-političkim ciljevima na više složenih načina. On stoga generiše mnoštvo kompleksnih efekata, od kojih su jedni poželjni a drugi nepoželjni, nezavisno od odabrane tačke gledišta i konkretnog nivoa kursa čija se primerenost razmatra s obzirom na razvojne stabilizacione i druge ciljeve posmatrane privrede. Konačan sud o prikladnosti i opravdanosti adekvatne politike deviznog kursa zavisi od subjektivnih pondera koji se pripisuju različitim efektima koje on generiše na različitim područjima politike.

UVOD 3
1.1 Pojam i vrste deviznih kurseva 4
1.2 Modeli određivanja visine deviznog kursa 8
1.3 Devalvacija i devizni kurs 8
ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 13