Anton Pavlovič Čehov je jedan od najistaknutijih ruskih pisaca, najbolji predstavnik ruske misli i društvenog raspoloženja poslednjih, sumornih decenija devetnaeastog veka. Rođen je 17. januara 1860. godine u gradu Taganrogu. Njegov deda je bio kmet ali je otkupio slobodu za sebe i svoju porodicu, otac mu je bio sitan trgovac a sam Čehov je studirao medicinu na Moskovskom univerzitetu. Pošto je diplomirao, postao je pomoćnik okružnog lekara u jednom malom mestu i upravo na tom prvom poslu je počeo da prikuplja građu za svoja dela.

Posmatrao je seljake, oficire i ostale likove tipične za rusku provinciju koji će kasnije oživeti u njegovim pričama. Prve dve zbirke kratkih priča- Šarene priče i U sumrak izašle su 1886. i 1887. godine i interesantno je to što su ih čitaoci odmah prihvatili. Mnogi ne znaju, ali svakako valja spomenuti, da je Čehov bio veliki humanista, veliki dobrotvor i ktitor. Pored rada u bolnici i pored književnog rada, Čehov je zaslužan za izgradnju klinike za kožne bolesti u Moskvi, osnovao je Muzej slikarstva i lepih umetnosti u rodnom gradu, pokrenuo je izgradnju preve stanice za biološka istraživanja, skupljao je knjige za škole, a i izgradio je tri škole za decu sa sela blizu Moskve, podigao vatrogasnu stanicu za seljake. 2. Jula 1904. godine umire Čehov od tuberkoloze posle duge bolesti.