Trening i obrazovanje zaposlenih su termini koji se koriste odnedavno u našem jeziku. U vreme SOURa, OOURa i ostalih oblika organizacija udruženog rada, ova oblast je bila u domenu kadrovske službe i svodila se na to da referent pred penzijom nekoliko dana upućuje svog naslednika u posao, odnosno, da novoprimljeni radnik od kolega vremenom nauči šta treba da radi. Danas, „trening“ više nije rezervisan samo za sportiste, već se odnosi na edukaciju postojećih ili budućih radnika u cilju postizanja maksimalne efikasnosti poslovanja. Na taj način, izbegava se eventualno povređivanje radnika, oštećivanje imovine, ali i skraćuje period uhodavanja i učenja u kojem je zaposleni daleko manje efikasan i efektivan u odnosu na starije, iskusnije kolege.

Danas je kadrovsko osposobljavanje organizacije jedan od najvažnijih oblika upravljanja i razvoja ljudskih resursa, ili, popularnije rečeno, menadžmenta ljudskih resursa. U svetu kojem težimo da se približimo znanje je postalo najvažniji ekonomski činilac: ono je glavni sastojak onoga što se kupuje ili prodaje i osnovni resurs sa kojim ljudi rade. Suočene sa stalnim promenama i nepredvidljivim poslovnim ambijentom, sve veći broj kompanija u svetu uvida da njihov najveći kapital nisu njihove nepokretnosti ili novac koji imaju u banci, već znanja, veštine i sposobnosti koje poseduju njihovi zaposleni.

UVOD 1
1.1 Razvijanje ljudskih resursa kroz trening i obrazovanje zaposlenih 2
1.2 Uslovi za kvalitetan trening i obrazovanje 2
1.3 Motivacija za obrazovanje zaposlenih 3
1.4 Mesto organizacije u procesu obrazovanja zaposlenih 4
1.5 Osnovne pretpostavke kvalitetnog obrazovanja zaposlenih 5
1.6 Organizaciono učenje i obrazovanje 6
ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 14