Do početka XIX veka i otrkića parne mašine uticaj ljudi na prirodu bio je gotovo zanemarljiv. Potom je nastala povećana potrošnja drveta, fosilnih goriva i ostalih prirodnih rezervi, a početkom XX veka i masovnija priozvodnja sintetičkih hemikalija. Ovo iscrpljivanje Zemljinih rezervi njihovim korišćenjem dovelo je do remećenja prirodnih geohemijskih ciklusa osnovnih elemenata, na primer ugljenika i azota, na način na koji priroda ne može da odgovori dovoljno brzo da bi ih opet dovela u ravnotežu. Zato imamo efekat pregrevanja atmosfere, razaranja ozonskog omotača i druge. Čovek se dugo ponašao prema prirodi tako da je uzimao od nje ono što mu je bilo korisno, uništavajući ono što mu je smetalo.

Trenutni nivo iscrpljivanja prirodnih rezervi i sa tim povezano, štetnog uticaja na životnu sredinu nisu u saglasnosti sa principima održivog razvoja. U mnogim oblastima, nepovoljan uticaj na životnu sredinu, zdravlje ljudi i kvalitet života ljudi je u stalnom porastu. Jedna od mogućnosti kako da se taj trend uspori je investiranje u razvoj i primenu ekološki "čistih" tehnologija.

UVOD 3
NEKONVENCIONALNI POSTUPCI OBRADE 5
ISTORIJSKI PRIKAZ NASTANKA PLAZME 6
Definicija plazme 8
OBRADA PLAZMOM 9
REZANJE PLAZMOM 11
Istorijske činjenice (pregled razvoja postupaka rezanja plazmom) 11
Način rada 14
ZAVARIVANJE PLAZMOM 16
ISTORIJSKI PREGLED 16
POSTUPAK ZAVARIVANJA PLAZMOM 16
NOVE TEHNOLOGIJE BRZE IZRADE PROTOTIPOVA PROIZVODA (RAPID PROTOTYPING) 20
ISTORIJSKI RAZVOJ SFF TEHNOLOGIJE 21
Put koji je doveo do postupka sa praškastim materijalom (zagrevanje snopom plazme) 21
POSTUPAK NANOŠENJA PREVLAKE METODOM PLAZME (PLASMA SPRAYING) 26
ZAKLJUČAK 28
LITERATURA 32