Iako društvene grupe svojim delovanjem bitno utiču na oblikovanje društva kao celine, one su istovremeno i temeljni produkt nejednakosti u društvu. Naime, "one povezuju pojedince tako što im naznačavaju aktivnosti koje oni obavljaju manje-više za ceo život i interese na osnovu kojih jedino mogu da zadovoljavaju svoje potrebe i razvijaju sposobnosti". Vertikalna dimenzija društvene strukture sačinjena je od hijerarhijski ustrojenih grupa, kasta, staleža, klasa, slojeva i elita. One imaju različitu društvenu moć na bazi koje se uspostavlja dominacija jednih grupa na drugima.

Društveni život ljudi odvija se u gotovo beskrajnom nizu društvenih grupa, počev od braka i porodice, preko lokalnih zajednica, nacija, klasa i političkih partija, pa sve do grupa vršnjaka, prijatelja i drugih. Osećanje pripadnosti grupi, odnosno grupna svest karakteristika je mnogih društvenih grupa, počev od porodice do nacije, ali ona nije univerzalno obeležje svih grupa, niti ima primaran značaj u svim grupama gde je, u većoj ili manjoj meri, prisutna.

UVOD 1
1.1 Sociologija u Srbiji – nastanak i doajeni 2
1.2 Definisanje sociologije 3
1.3 Teorije o predmetu sociologije 3
1.4 Odnos sociologije i drugih nauka 8
ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 12