„Otkriće da neko dete trpi ili da se ne uklapa u očekivane oblike psihosocijalnog razvoja, ukazuje nam samo na zid pred kojim je razvoj zastao.“ (S. Bojanin,1997)
Razvoj motorike u prvom detinjstvu, po mišljenju mnogih naučnika, dominira nad drugim funkcijama, a ovladavanje pokretima i motornim veštinama i u narednim razvojnim uzrastima ima snažan (ne)posredan značaj za ukupan individualni razvoj.

U repertoaru pokreta novorođenčeta preovlađuju urođene refleksne aktivnosti, ali odmah po rođenju javljaju se i spontani pokreti koji su dosta nediferencirani, difuzni - na stimulaciju pojedinih organa reaguje čitavo telo. Na primer: novorođenče snažno reaguje ako se preko njegovog lica stavi maramica, ali nije u stanju da je pokretom ruke ukloni. Stručnjaci to objašnjavaju nalazom da u ovom periodu subkortikalni centri regulišu motoriku. U toku prvog detinjstva, sa dinamikom sazrevanja viših centara, postupno se javlja voljna kontrola pokreta.

UVOD 3
1. Razvoj lateralizacije 4
2. Dislateralizovanost 5
3. Tretman dislateralizovanosti 8
ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 13