Pokušaj klasifikacije ljudskih bića prema tipovima ima svoju dugu istoriju. Prošlo je skoro dve hiljade godina otkako je grčki lekar Galen pokušao da prepozna četiri osnovne urođene razlike u čovjekovom temparamentu i da ih opiše kroz psihološku prirodu kao sangvinik ili pun nade, flegmatik ili ravnodušan, kolerik ili žustar, vatreni i na kraju melanholik ili potišten, turoban. Ova je podela prihvaćena i u našem je svakodnevnom govoru. Imamo mnogo različitih pokušaja koji uzimaju u obzir savremeno znanje čiji je cilj preciznija formulacija psiholoških tipova. Prema Jungovoj teoriji psiholoških tipova ličnost, svi ljudi se fundamentalno razlikuju. Razlike se u suštini svode na nečiju sposobnbost da obradi različite informacije.

Prema Jungovoj podeli postoji šesnaest tipova ličnosti. Karakteristični obrasci, modeli ličnosti, koji služe za grubo razvrstavanje, prema nekim sličnim osobinama, inače međusobno veoma različitih individua u svega nekoliko (obično, od dve osobe dosedam-osam) kategorija. Jedna od najpoznatijih je Jungova (Jung) klasifikacija ljudi, prema orjentaciji libida, u dve osnovne kategorije, introvertni i ekstravertni tip. Ali u zavisnosti od dominantnosti određene psihičke funkcije, mogu se razlikovati više podtipova, kao što su misaoni, intuitivni itd. Šprangerova (Spranger) tipologija ljudi (ekonomski, teorijski, religiozni, politički itd.), na osnovu vrednosnih orjentacija, nastala je racionalnim putem. U Krečmerovoj (Kretschmer) tipologiji ličnosti, izgrađenoj na osnovu razlika u telesnoj konstituciji (asentički i piknički tip), razlikuje se ciklotimni ishizotimni tip .

UVOD 3
1. Psihološki profil 4
2. Kreativan i autonoman 7
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 16