Razgranata struktura Evropske Unije, zahteva i organ koji je nadležan i ovlašćen da na nezavisan način obezbeđuje poštovanje pravila, već obimnog evropsko (komunitarnog) prava kojim je uređena organizacija i delatnost Unije.

Osnivanje Evropskog suda pravde vezuje se za stvaranje Evropske zajednice za ugalj i čelik . Ugovorom kojim je stvorena ova Zajednica predviđeno je, osim osnivanja ostalih organa, i uspostavljanje Suda pravde Evropske zajednice za ugalj i čelik. Nakon toga potpisana su još dva ugovora kojima su osnovane druge dve Zajednice . Svaka Zajednica je imala svoje posebne organe, pa tako i zaseban Sud pravde. Međutim, već na samom početku postalo je jasno da ovakva organizaciona struktura nema budućnost i da treba razmišljati o jednom sudu za sve tri Zajednice. Tako je Konvencijom o odrijeđenim organima zajedničkim za Evropske zajednice uspostavljen samo jedan sud za sve tri Zajednice, a od 1959. godine Sud dobija naziv Sud pravde Evropskih zajednica, odnosno Evropski sud pravde. Nekoliko godina kasnije, 8. aprila 1965. godine potpisan je Ugovor o stvaranju jedinstvenog saveta i jedinstvene Komisije , čime je stvorena jedinstvena organizaciona struktura za sve tri Zajednice, iako nije formirana jedna jedinstvena organizacija, tako da su Evropske zajednice funkcionisale kao tri posebne organizacije .

UVOD 1
1.1 Nadležnost Evropskog suda pravde 3
1.2 Evropski sud za ljudska prava 6
1.1 Izvršavanje presuda Evropskog suda za ljudska prava 7
1.3 Pravo imovine u Povelji osnovnih prava EU 11
1.4 Evropski sud pravde i osnovna prava - Značaj slučaja Nold v. Comission 15
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 17