Под јавним сектором подразумевају се разни облици организованости појединих привредних субјеката путем којих држава, односно њени локални органи обезбеђујуостваривање одређених интереса у појединим областима привређивања. Јавни сектор подразумева и део националне привреде за коју држава има одређену одговорност. Делатности и функције државе и њених органа уобичајено називамо јавним потребама. Наиме, појединац може сопственим снагама прибавити себи храну, обезбедити становање, обућу и одећу, односно задовољити део личних потреба. Али унутрашња и међународна безбедност, здравствена заштита, образовање, култура, социјална сигурност и читав низ других потреба са аспекта друштвено-економског развоја зависе од постојања и организованог деловања управо за то предвиђених државних органа и институција. Те и такве потребе, за чију је реализацију потребно постојање државе са свим њени органима иинституцијама називају се, какоје већ речено јавним потребама.

Јавна управа представља изузетно велику и значајну област која покрива државну управу, локалну самоуправу рад јавних предузећа и јавних установа. У сложеним условима савременог живота, управа је та која располаже великим стручним знањем, људским потенцијалом и материјалним ресурсима за ефикасну социјалну регулацију. Социјална регулација коју спроводи управа постаје основни друштвени процес и чини битну претпоставку економске ефикасности, културног развоја и општег друштвеног напретка у условима развијеног индустријског и урбанизованог друштва. Са порастом улоге управе као инструмента социјалне регулације, опада њена улога као вршиоца политичке власти и принуде.

УВОД 3
1 Правни оквири и извори деловања јавне управе 4
1.1 Правна држава и легитимитет управног деловања 6
1.2 Управне реформе у Србији 7
2 Европски стандарди у државној служби и управљање јавним добром 11
2.1 Јавни сектор и управљање јавним добром 14
ЗАКЉУЧАК 18
ЛИТЕРАТУРА 19