Liderstvo u održivom razvoju - Verzija za štampu

Savremeni svet je već uveliko suočen sa potrebom globalne, zajedničke odgovornosti za razvoj u skladu sa potrebama ljudi i prirode i shvatanjem da se planeta Zemlja mora očuvati kako za sadašnju, tako i za buduće generacije ljudi na prihvatljiv način. Postoje jaki moralni razlozi da današnja generacija ostavi potomstvu u nasleđe ništa manje šansi za razvoj, no što ih ona ima sada. Ovo rezonovanje je zasnovano na fundamentalnom principu moralne pravde da svi ljudi imaju podjednaka prava na najšire osnovne slobode koje ne protivureče slobodi drugih. Pravo sadašnje generacije na iskorišćavanje resursa i na zdravu životnu sredinu ne sme ugroziti isto takvo pravo narednim generacijama. Ideja o održivom razvoju u današnje smislu reči počinje da se koristi osamdesetih godina u Svestskoj strategiji zaštite prirode, koju je usvojila Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) i u Izveštaju Komisije UN za životnu sredinu i razvoj (Brutlandska komisija) pod nazivom „Naša zajednička budućnost“ (Our Common future) obelodanjenog 1987. godine. Inače, u praksi, ekološke principe održivog razvoja poštovale su još drevne civilizacije, koje su živele u daleko većem skladu sa prirodnim okruženjem.

Prve „definicije“ održivog razvoja odnosno prihvatanje osnovnih ekoloških zakonitosti, ilustrovano potvrđuju ne samo tragovi i poruke najstarijih čovekovih podataka – crteži, figure i spomenici koje nam je ostavio, već u suštini sve religije i verovanja čoveka od najstarijih dana do danas. Razmišljanja i učenja o odnosima čoveka i životne sredine unapređivana su tokom vekova. Istorija obrazovanja i vaspitanja za zaštitu životne sredine na međunarodnom nivou, u stvari, tekla je paralelno sa razvojem razmišljanja o životnoj sredini i održivom razvoju , kao novoj filosofiji življenja, novom pogledu na svet.